Godišnjica Nikole Čupića

176 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

Да је2игоЦ у Зена и Контарина забележено рђаво, као што узима Матковић у Кади књ. ОХХГУ стр. 74. истина је; али опет да нема никакве заједнице са селом Цоковићем, на левој страни Ибра, сем што је на истом путу, јасно се види из текста Контаринова путописа, јер се налази на десној обали, и то педалеко од Ибра. Према томе ХусоПп код Зена и Контарина биће несумњиво наше Жигоље, садашњи заселак села Остраће, које и данас има само једну српску кућу. После одмора и окрепљења вином у Жигољу, преко Белога Брда, јер другог пута нема, Контарини је дошао до извора у подножју Сребрнпце (топфагпа де!' агсепјој и ту ноћио. И ма да нам не казује име места, ипак тачним описивањем положаја његова не може се мислити ни на шта друго него на Запланину, где је било рударско насеље, коју помиње као рудник п ХаџиКалфа, турски географ у ХУП веку. Па кад смо већ у некадашњем мајдану Запланине, неће бити на одмет, да речемо још коју о његову положају. Око извора, на састанцима трију потока или удољина им даље по њиховим стрмим странама лежало је негдашње насеље, чије се рушевине п сада добро распознају. Лепо се познају напрама себе темељи двеју цркава, а прича се да их је било више. На оној страни што се уздиже непосредно Сувом Рудишту, на месту старе цркве Рамништани су сада подигли једну капелу од обрвана, а пред њом нашао сам надгробну пребијену плочу мраморну и на њој запис од године 15+4, када је сахрањен неки црквени великодостојник.“ Од извора у Запланини док се изађе на Суво Рудиште треба најмање два сахата. У брегу има још незапушених рударских мина, а познају се и трагови турског гробља.

Да су западни путници ХУГ века Сребрницом (топ(аспа де!" агсепјо) звали Копаоник с највишим врхом његовим — Сувим Рудиштем, почевши од Ибра до Запланине, уверавају нас Патрегн и Сопбагш, — само што први казује западно, а други источно подножје његово. Ну Рамберти чуо је и за Сораопо, а Зено за Сорагв-

' По свој прилици биће то иста плоча коју помиње г. Сима Тројановић: „Негдашња привреда и нутови у српским земљама поглавито на Копаонику“ стр. 45.

на

Е 3 8