Godišnjica Nikole Čupića

ок

ЗРЦУРТИНУРУ РЦ У

!

ГОДИШЊИЦА 177 тк, где обојица само искварено бележе, а знају за српско име Копаоник.

Узећемо да на овом месту изближе разгледамо правац путова, којима су путници 16. века прелазили преко Ибра и даље нашим крајем. Ти су путови били у комуникацији и у 19. веку. Свега су, дакле, од Новог Пазара за северни крај Горњега Ибра водила три пута, и то:

[. Стари (дубровачки) пут из Новог Пазара ишао је кроз Избице, поред Брестова, кроз Пас(јји-Поток, за тим западним крајем Винорога, на Вучу Локву, Горњи Каљин, преко планине Кома, поврх села Арваске славило се у село Белуће; ту се пређе река Ибар и долази у село Камен или жигоље. Одатле преко Остраће на Бело Брдо до Влашке Равни. То је стари пут, а на Винорогу у месту Черенчи био је хан и кула турска ради безбедности пута.

НП. Други пут одваја се: од села. Паси-Потока, преко села Неготинца, Бреберишке Реке на Јошаницу пи даље ка Лепосавићу где се прелазило преко Ибра.

Ш. Трећи пут водио је: од Новога Пазара поред Бање, преко села Цоковића, Влашке и Јовске Реке где се на ставама прелазило; за тим преко Трстеничког Брда, Добре Воде, Рикова, поред Заваде, кроз Врачеве и Арваску слазило се у Белуће, а.одатле преко Ибра у Камен.

Од Новога Пазара за пет часова хода путници приспевају на реку Ибар, коју прелазе на чамцу (лађи), или на коњма газећи. Без сумње, за то исто време приспевали су и путници 16. века. Зено и Контарини кажу да су реку Ибар прешли под селом игољем, где је први преноћио у кући Константинових синова, а други се у Жигољу одморио и поткрепио вином. А ово се таман подудара с путом прве и треће линије из ХТХ века, јер Камен, где сада има хан, и Жигоље јесу суседна села близу једно до другога. Према томе, јасно је да су испод Жигоља прелазили Ибар сви путници 16. столећа, који су тада путовали од Новога Назара за Ниш и даље, а ту је био прелаз иу ХТХ веку, па и сада. На другој линији, код Лепосавића, прелазило се за оближња села, Копориће и Лаб, а да

ТОДИШЊИЦА ХХУГ 12