Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 179

И непознати путописац Францускога посланика Де Хеа, из прве половине 17. века, даје нам нешто података за познавање Горњо ибарске долине, поглавито Копаоника и топличке долине. Ма да се не именује место где се прелазио Ибар, ипак види се јасно правац пута, којим су и раније пролазили путници. После пет сахата путовања — вели непознати путописац — од Новога Пазара прелази се на чамцу река · Ибар, која утиче у Мораву, близу старога замка Чачка (512); ова је река врло брза и својим током дели краљевину Босну од Србије, јер чим се она пређе, улази се у планине копаоничке, које зависе од санџак-бега зворничког.

Пошто се пређу копаоничке планине — наставља путник — улази се у планине Топлице Тесне, које су много више, али човек није принуђен да се на њих пење, јер ту има врло узана долина која траје седам часова путовања, и њоме се пролази скроз а да се много не пење; и ако су брда висока, ипак су покривена сва шумом, што пх чини врло пријатним.

Ова се брда тако далеко простиру, да су у вези с брдима албанским, што је узрок да се не могу терати хајдуци (лопови), јер, кад их погоне они се, захваљујући овим стрмим крајевима, повуку у Албанију, где су у сигурности колико због висине орегова толико због мале силе, коју велики господар држи у овој провинцији, где има још и сада много хришћана који не плаћају никаква данка. А из овога причања сапутника Де Хеа, који узима такође Ибар за границу између краљевине Босне п Србије, сазнајемо још неке појединости, наиме: Копаоник је тада припадао зворничком санџак-бегу; по његовим врлетима и шумовитим странама било је хајдука, а имало је и много хришћана који тада нису плаћали никаква данка те у неколико допуњује Зеново причање из 16: века. Како није било велике турске посаде, а многи хришћани будући с привилегијама нису плаћали данка — може се рећи да на Копаонику у то доба није било

' Опис два путовања преко Балканског Полуострва Фран. посланика Де Хеа у 1621. и 1626. — Споменик ХХХУП, 95.