Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 183

у власт Ћесареваца, који су једва два месеца господарили. Већ почетком јануага 1690 г. Аустријанци, после пораза на Качанику (91 дец.) остављају журно ·" Косово и Приштину, па се повлаче ка Нишу. Посада из“ Митровице, Бањске и Новог Пазара повлачи се хитно ка Морави, а Турци и Татари нападају заостали и ненаоружани народ, убијајући га огњем и мачем и пљачкајући. Тада је Фелдмаршал Ветерани забележио да у подручју Приштине има 360 великих и малих села, од којих су многа чешћим нападима Турака и Татара попаљена. У округу Вучитрна и Трепче, где су сребрни рудници, пма села толико псто колико под Приштином, али су тада готово сва напуштена.“ Села су по Копаонику опустошена, а народ по збеговима исечен или растеран. Кад се узме на ум да је Козник био у рукама устаника још у септ. 1690 године, онда, има више вероватноће да се ова сеча и пустош однови на јужни део Копаоника, дакло највише на 06ласт Горњег Ибра. Наши калуђери, сувремени паћеници догађаја, кратко бележе: „И тогда прими кесарева војска васа мђста на Косову и Пећ град и ина мћета многа«; или „Вњ лђто 1690 бист ратђ великиим пленђ по вбсеп србске земле, и доидоше Немци и Магари до Шипа близо Дубнице, и Турци побегоше, и паки се вратише, отераше и преко Дунава. ОХх, ох, оувњ. мнћ!. лоти страхђ и беда тогда беше, матерђ отБ очесехђљ раздваху, а отђ отца сина; младе роблаху, љ старе секаху и давлиху“. Тројички ђакон Атанасије, чија су братија изгинула од Турака, а он се једва спасао, каже: „И тако кроз десет година, од те љуте борбе, многоплодна, изобилна и многољудна земља српска запусте сва, и градови сви, и села сва запустеше, и манастири царски и цркве красне.... запустеше“.“ Други калуђер, у време повлачења ћесарске војске, с болом у души бележи да су Турци почели с Татарима пленити, сећи и жећи: нахије: Калканделискне (тетовску), Призрен, Ђаковицу, Пећ, Плав, Бело

1 14. стр. 147.

7 #14. стр. 5.

8 Зборник 1, 449, 453. + Опоманик У, 82,37.