Godišnjica Nikole Čupića

184 ГОРЊИ ИБАР СРБДЊЕГА ВЕКА

Поље, Вучитрн, Косово, Мораву у„даже до Новога Пазара““.

Ван сваке сумње, оволика сагласност сувремених извора даје довољно доказа веровању: е су овим несрећним исходом рата, Аустријанаца с Турцима, опустели не само манастири у околини Трепче, него да је и она сама изгубила све своје становништво, које је од чести изгинуло, а од чести побегло испред разјарених Турака за аустријском војском — како сувременик каже. — у немецкде землк. Истина, по Контаринију, И. Руварац каже да је велики везир Мустафа ћЋуприлић, нашавши на измаку 1690 године опустелу вемљу, као добар и мудар државник нашао за нужно разгласити, да ће се пређашњим становницима српске земље, дати опрост и слобода од сваког данка кроз више година, ако се поврате на своја кућишта.“ Али по народном предању изгледа да се Срби Горњег Ибра, који преостадоше у животу и утекоше испред равјарених Турака, нису вратили одмах ни на овако ласкава обећања великога везира Мустафе Ћуприлића. — „девет година рало није орало у Остраћи, после сеобе Арса Црнојевића“ —— вели народно предање. А ово се скоро потпунце слаже с историјским Фактима, само што треба ово предање узети — ако не баш за сва села, а оно — за већину села у старој области Горњег Ибра. „Ми не смемо — вели Новаковић — сметнути с ума, да су се баш ови предели лишили свога најбољег староседелачког насељења несрећним пресељавањем, које су с крајем ХУП и у првој поли ХУПГ века извршила два патријарха Чарнојевића 14" Ну да су се после рата (вероватно на позив Турака) многи повратили на своја стара огњишта, и да је наступило ускоро наново појединачно повлачење услед навале и обести Арнаута, види се јасно из народног предања које ћемо мало ниже навести,

1 Годишњица УГ, 169. 2 Јавор за 1891 год. стр, 288.

3 Народне традиције и критичка историја, Отаџбина. књ. У. св, 19 стр. 895.

ТЕ -ж прати 7 и

0 ~:

ИРИНУ И И И УТРР РРУРРУ ИРЦ ИУ