Godišnjica Nikole Čupića

У ЈИР 17

_ ГОДИШЊИЦА 185

пратећи неколико породица које су се иселиле из околине Трепче у северни крај Горњег Ибра.

И други рат међу Аустријом пи Турском, од године: 1737 до.1739 године, имао је такође рђавих последица, пи оставио за собом опет пустош у класичним областима Старе Србије. Први успеси ћесарске војске узрујаше жудне духове за слободом у Србији, а заузеће Ниша, Крушевца, Студенице пи Повога Пазара окуражи их да се лате наново оружја противу Турака. У то доба обркапетан Станиша Марковић Млатишума, вођаше у име Ћесареваца непосредно преговоре с тадашњим патријархом Арсенијем ГУ о покрету народном. Међутим резултат тих преговора беше само компромитовање патријарха Арсенија ТУ пред Турцима, те, услед неуспеха ћесарске војске, мораде и он узмицати испред разјарених Турака, водећи опет, по примеру свога претходника Арсенија 1 велики број своје несрећне пастве. Само што је паства Арсенија ТУ. била горе среће од својих претходника, јер је Турци у путу достигоше, те многе псекоше и поробише, а једва се мали број спасе бегством. Раванички летописац, описујући бегство патријарха Арсенија. ТУ, за годину 1738. вели овако: „Тогда многа скорБбњ Бистњ христааномњ, и порабошене и плененте шодњ Туркокћ. ЕБ тон рати патрпарх Дрсенте четкерти пекски, даде се Бегд, И со шнимњ народњ многћ, 1нноци многи, и владика нишки Те оргис Попокић, (џ) сем предели, од Пећи и Нокога Пазара, и шд Косока, и ска Сере дадоше се Бегстеб уз Дундкњ 34 Немцем: тогда многћ народ Христиански Турци зароБише н у плен одведоше; тогда БистЊ сКорбњ и жалостњ #Еелид И приде патрилрх с народом у Келиград““. Да је с патријархом Арсенијем [У прешао, поред других, и митрополит рашки Јевтимије види се из записа патријархова синђела, Партенија Пе јер каже да су у декембру (16) заједно отишли у Беч. У колпко је рат и ова друга емиграција захватила преостатак становништва у области Горњег Ибра, извори нам не кажу те се. може с основом рећи да је у овај мах десна водопађа Горњег Ибра остала поштеђена. Отуда много

' Гласник Срп. Уч. Др. књ. ХХ стр. 18.