Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 193

Њихова је дужност да посеју, пожању што су посејали, пи предаду господару једну половину, а друга је половина њихова ита, с којима се по тој погодбп постуна, јесу: раж, пшеница, јечам и кукуруз. За сва та жита сељацима се семе раздаје од господара, и пошто се пожање, прво се одвади дато семе, па се по том дели на половине. Али је допуштено било сејање п других ствари. И у Бардовцима се то звало парасаур. У данашње време се параспур употребљава само ва бостан |(диње и лубенице) и за зелен која се обично сеје за кућну потребу. С тога господар даје обично шиник (сћетсе, 706) земље за тај параспур. Шиник је земље простор који се засејава шиником жита. У данашње време у шинипк се жита у Бардов- · цима код Скопља рачуна 10 ока турских |12:830 кг.. Карактеристично је да се у српском средњем веку рачунало матом. Земља се ту мерила матом жита којим се засејава. Очевидно је то једно исто. Шиник је грчки — жошљЕ тј. хинник, а мат је латински — тоФав тј. мод. У Бардовцима се, међу тим, земља даје у параспур још у једном случају. Ако жена којега сељака са властелинства ради у господара као куварка или меси и пече хлеб за потребу господара и млађих његових, даје јој се као накнада за тај труд земља за параспур- или извесна мера жита. У Врањској Пчињи, за Турака, њива параспур се звала она њива коју је спахија, уз остало, давао као награду момку којега је остављао на имању као чувара. Хватала је обично 8 шиника, + жита а 4 кукуруза'. Није забележено да ли су ту њиву дужне биле радити чивчије спахијине или чувар сам.

Ово треће је објашњење параспура на трећи начин, ма да се донекле слаже с другим. Ваља имати на уму да су аграрни обичаји на Балканском Полуострву били веома неједнаки. У два са свим блиска пашалука могу се наћи обичаји један од другог различити. Осим тога се у новије време много мењало старије стање сувременим погодбама, којима су се често свршавали разни

1 Др. Ј.. Цвијић, Насеља српских земаља, Џ, 116 у чланку г. Ристе Т. Николића.

РОДИШЊИЦА ХХУТ. 18