Godišnjica Nikole Čupića

194. ПАРАСПОР — лирислове немири и узбуне. У сва три горе наведена тумачења имаће опет извесне сличности. Пођимо, међу тим, пре свега к објашњавању назива параспур по његовој грчкој етимологији. К

Грчке речи ласавлооа п ласаблобоу по своме склопу не значе ништа друго него споредно, мимогредно сејање уз некакво друго које је главно. С тим су у вези и наше речи из манастира: пара-клисар (помоћник црквењака или клисара), пара-кувар (помоћник куваров или споредни кувар), па и пара-лажа, где је исти грчки предлог сложен с речима у намери да им да значење спореднога или помоћнога. Диканжов О1оззагтшт тефае гтаесна а наводи само реч ларавлорих — реси ши сазепзе. Е. А. Зорћосјев Огеек Гехтсоп оћ (ће готап апа Ђугапип регјодв. Мел Хогк 1904 наводи грчку реч 1 ласибслоро, и објашњава да је то узгредно, споредно с нечим другим помешано сејање. Извори по којима Софокло даје ово објашњење узети су из списа који су постали у самим првим годинама ПГ века.

У једном царском писму с почетка ХИ века д-р К. Ј. Јиречек је нашао реч огжоводолартвлороу. Писмо је упућено војводи области тоу Фражђуогоу. Та се област находила у мало-азијском приморју, и главни су јој градови били Смирна и Ефес. Поменутим писмом цар опомиње војводу, да настане око сељака села Мт Аа које је припадало манастиру ТОР Леифоу да би уредно давали огхоподолаотвслоооу". Из тих се речи, јединог извора за сад, види само толико да је то нека дажбина за грађевине. Ншшнта друго није могућно разабрати из тога оскуднога извора. Д-р К. Јиречек наводи још и новелу цара Тиберија (578—582) леог ласавлоштоу. Од те новеле само се сачувао тај назив, а новела се изгубила. Види се само колико је давнашња реч о којој говоримо. Веома је занимљиво да назначимо како чувени Француски византпниста Могтеш у делу Шаботге ди дгобћ ђухапшп еБћ да дгобћ готајп дап5 У Етпрге ФОмет. Рагз 1843, 1, 86 помиње исту ту но-