Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 197

се облика, који још непрестано показиваху неку врсту мешавине, са свим издвоји еп од лирике.

_ Поглед на српску народну поезију потврђује такав развој. У њој су најстарији, данас познатџ, песнички обрасци били заиста мешавина лирике и епа, и такви су тонови владали све до краја петнаестога века, после кога се времена еп стао нагло развијати. Лирика је била некакс стала; па и ако се доцније и сама умножавала песничким примерцима, ипак у погледу на облик није отишла далеко. Она је остала, више пили мање, у епском оквиру — дакле вернија некадашњој епско· лирској заједници — па је зато она и могла примити у своје коло добар део старијих песама, које и сада стоје на средини лирике и епа али их и скупљачи и испитивачи ипак стављају међу лирске песме. Лирика се није развила ни од старије матице удалила толико "колико је епска песма.

Чисте лирике, без пкакве епске примесе, готово и нема у народу. А то се даје објаснити понајпре начином живота старијега доба. Тај живот по свему што је у њему било главно није истицао напред питање о личности, већ се она повлачила и губила у заједници. Тек је задруга вредела, тек је она могла нешто хтети, волети, желети. У том се животу губило ја а владало је ми, није се чуло моје већ је све било наше. Личне су се жудње покоравале општем осећању, а лирици би, напротив, било поља за развитак у личној тежњи и жељи. Та се особина и тај утицај задружног живота, могу лепо запазити и у нашој књижевној поезији за првих десетина година у деветнаестом веку. Вук Караџић сведочи како се и новијим епским песмама ретко кад може сазнати први творац и певач, јер. „не само што се тим нико не вали, него још сваки (баш и онај, који јест) одбија од себе и каже да је чуо од другога“ (у предговору [1 књ. другог издања — сада у државном издању, које ће се овде наводити, стр. ХРУГ.

Као што је познато, Вук сву народну поезију дели на двоје: „Све су наше народне пјесме раздијељене на пјесме јуначке, које људи пјевају уз гусле, и на женске, које пјевају не само жене и ђевојке, него и мушкарци, особито момчад, и то највише по двоје у