Godišnjica Nikole Čupića

198 СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

један глас. Женске пјесме пјевају једно или двоје само ради свога разговора, а јуначке се пјесме пјевају да други слушају; им зато се у пјевању женски пјесама више гледа на пјевање него на пјесму, а у пјевању јуначкије највише на пјесму“ |стр. ХХХУ).

Што се тиче простора на коме се женске песме певају, Вук вели: „Женски пјесама мислим да има данас највише амо доље (куд је мање јуначкије) иу Босни по варошима; јер како гођ што су амо доље око Саве и око Дунавај и људи мекши, тако су горе и жене (осим варошке) оштрије, и више мисле о јунаштву него о љубави; а може бити још и с тога, што амо доље, особито по Сријему и по Бачкој и по Банату, као и у Босни по варошима, жене и ђевојке живе више у друштву“ (стр. ХХХУП. Тако је Вук мислио 1823, кад је писао предговор за прву књигу свога зборника. Али већ и сама садржина те књиге показује да западна страна нашег народа, у свему поетичнија, ни у лирици не уступа источној. Шта више, Вук Врчевић у предговору оној збирци женских песама које је послао Вуку Караџићу и које су први пут штампане по смрти Вуковој. 1866, у Бечу, вели: „Кад сам у марту 186! године дошао у Требиње... упазих чудо над чудима, и увјерих се да је овђе прави расадник српскијех пјесама.“ Зато му је у истом предговору захваљено „на његовој родољубивој ревности којом је употребио згоду, да нам убере ову прекрасну киту мириснога цвијећа с каменитијех гора тужне Херцеговине.“ А и један се и други говор тиче лирских народних песама. . Е

Како су, пак, најбољи скупљачи лирике гледали на њену вредност, сведоче саме речи Караџића и Врчевића. Први још 1814 године у предговору своје познате мале збирке, у којој је главна садржина лирика, вели: „Овде нема ни једне пјесне, коју је дух воображења, читањем књига обогаћен, по правилима пјеснотворства измишљавао; него су све оне, које је сердце у простоти и у невиности безхудожно по природи спјевавало. Ја премда нијесам пјевач; али сам ове ијесне запамтио, кад сам јошт прије 1!2 година, у најсрећнијему состојанију смертни, овце и козе чувајући

г