Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 901

_ лијех нашијех народнијех пјесама.“ Као за епску тако

и за лирску поезију Вуков скупљачки рад остаје право огледало поетског стварања пародног. Овом зборнику Вукову можемо додати још и поменуту збирку Врчевићеву, која је ипак за времена прошла кроз зналачке руке Карашшћеве, те је по њему за штампу приређена“, како се нарочито изјављује у предговору. Овом је броју песама тешко именовати све певаче, али свакако главнији заслужују помена. Тако је мислио и Вук, који нам је, на жалост, оставио недовољно података и за тако именовање. уда би се пјесме — вели Вук у предговору 1841 — боље разумјети могле, код многпјех сам назначио откуда су. Код којијех стоји: од Дубровника, од онијех сам гдјекоје ја писао у Дубровнику, но од чељади, која нијесу оданде родом (јер прави Дубровчани — старосједиоци — немају данас никаквијех народнијех пјесама), а највише ми их је написао од своје мајке Г Јово Лаиновић, који се родио у Новоме у Боки од родитеља из Фоче у Ерцеговини, а прије 93 године, као дијете, дошао у Дубровник, гдје и сад тргујући живи. Тако се слободно може рећи, да су оно готово све праве Брцеговачке пјесме, које су глдјешто по приморскоме начину и говору окренуте. Код којијех стоји: из горњегг приморја, оне сам гдјекоје ја писао у Паштровићима и на Стањевићима од жена из Побора и из Маина, а највише ми их је написао, као и много још другијех драгоценијех ствари, Г. Вуко Врчевић, који је родом из Рисна а сад сједи у Будви. Многе од онијех пјесама познате ву и по сусједној онуда Црној Гори.“ Више је речено у предговору ка четвртој књизи из 1833. Ту Вук вели: „Краљичке ми је све песме, осим „Ови двори паунови“, дао Г. Максим Ранковић. пз Остружнице |у наији Београдској), садашњи члвн магистрата Београдскога, који је у младо доба млого пута ишао с краљицама. Сватовски песама преписао сам највише у Шипшатовцу од неке бабе Јелене, која се родила у Србији у наији Јагодинској, па се удала у напју Параћинску у село Сикирицу, одакле је после, ув Турски рат, с мужем својим пребегла у Срем, и по том остала у селу Лежимиру. Остале пак женске песме преписивао сам од равлични