Godišnjica Nikole Čupića

202

СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

жена и девојака из различни крајева народа нашега,“ За две вели да му их је лично митрополит Стратим ировић исписао. — А Вук Врчевић вели о скупљању женских песама: „У почетку ја сам ове пјесме почео купити у комтилуку од српскијех жена и ђевојака, а највише ми је казала добра старица Симана, удовица Филипа Пиштеље, и њезине двије ђеверичне обје Маре, па пошто би ми казале све оно, што су знале, ходиле би код турскијех жена п ђевојака, п како би коју чуле, запамтиле би и мени казале, кад гођ би ми иоле времена претекло и званични послови допустили.“

(0 самом начину бележења народних лирских песама казује нам Вук у продужењу раније наведених врста: „енске ми је песме млого лакше било преписивати од јуначкије, јер су кратке, па ко је зна певати, зна и казивати, а млога се може и упамтити, само док се један пут чује, али сам у скупљању њиовом имао другу сметњу. Младе п девојке обично се. стиде пред туђим људма песме казивати и певати, и што се више моле, то се више затежу, а уз то још све су мислиле, да ја песме само од шале и од беспослице тражим и пишем; зато су се не само најбоље певачице често изговарале, да не знаду, него су ми гдекоје још одговарале: „Ми нисмо слепице, да вам певамо и казујемо.“ У таквим догађајима доста пута нисам могао ништа друго чинити, него поклоним што малпм девојчицама, које још за тај стид не знаду, те почну певати, а велике ји онда стану поправљати (често карајући ји: „Није тако, ђаволе!«“), док се и оне мало по мало не ослободе и не обезобразе.“ —

Учинивши тако све што је за дескриптивну "страну овога посла било потребно, треба да пређемо на ближе разгледање саме лирике народне и појединих 0особина њених.

ж оЖ ж

Каквих песничких облика имамо у нашој народној лирици 2

Штампајући прву стотину (1811), Вук је био оставио све без икакве класификације. Али је већ идуће године учињен неки покушај и у том правцу. Најпре