Godišnjica Nikole Čupića

„1

Ро

5: у ке %Е "1 „У У. Е --У ха. Њ

константин константиновић РОодоФИНИКИН 271

јан

Паулучи у своме рапорту о борављењу у Србији нарочито истиче мржњу Карађорђа и српских старешина против митрополита Леонтија и против Грка Та нам се мржња чини јача од оне у познијих наших нараштаја. За Карађорђево неповерење доста је било да Ј. Гагић само каже како је К. К. Родофиникин Грк, а ако му је још приповедао о горе поменутој грчкој легији, онда више ништа није требало.

За овом недаћом, којој К. К. Родофиникин није крив, следовала је и друга.

Пошто се у руској Главној Команди знало да је Карађорђе у Крајини (у другој половини. јуна 1807) Ј Гагић се пожури и застане га под Неготином. К. К. Родофиникин с П. Н. Чардаклијом и А. Лукићем пође тим истим путем, и стигне у логор под Неготин 1-ог јула. Али Карађорђа ту не застане, јер је он још 28. јуна отпутовао“) био у Београд, због рђавих гласова од Јакова Ненадовића с Дрине. Да је Родофиникин стигао раније и ту застао Карађорђа, сва прилика да бин он с њим отпутовао. Он је то могао учинити и !-ог јула. али их ту, у логору под Неготином, застане писмо Јер, Гагића ив Букурешта да је у Тилзиту мир с Французима закључен. То је био узрок те се К. К. Родофиникин вратио у Влашку и налазио се кроз цео јул што у Краљзву, што на граници Србије на Острву, да би био ближе Главној Команди, те да би се што боље обавестио о витуацији на врху и о могућној промени инструкција. За то време он је такође дошао у непосредан додир с војводом Миленком Стојковићем и другима, којима је тешка била власт Карађорђева и који су мислили да је представник рускога цара једини човек који њима може помоћи против Карађорђа и власт његову ограничити.

Најпосле К. К. Родофиникин, не дочекавши никаквих нових инструкција, стигне-у Београд 2-ог авгу-

ста 1807. Карађорђе није крио своје хладноће према

њему, а ни у Београду се није десио кад је К. К. Родофиникин стигао. Родофиникинову човеку, којега је послао Карађорђу да га поздрави, овај је казао: „Све „би вас требало исећи; мени треба војска, а ње не

5) Маркиз Паулучи, у Богишића Разгборљ стр. 104.