Godišnjica Nikole Čupića

219. ГОДИШЊИЦА | „видим. Шта ми је хасна од тога што су ми га послали7 „Што је он дошао“. Ово су потврдиле и српске старешине које су тога дана долазиле К. К. Родофиникину ') При свем том К.К Родофиникин је упао у везе с Карађорђем, а изасланици су (1. Н. Чардаклија и Аврам Лукић) и Карађорђу и другима отворено казали „да су онџ мене искали да их научим управљати и да им покажем како треба уредити власти џ како сваки утреба да врши дужност своју““ Пошто су се на то и Карађорђе и сви сложили, К. К. Родофиникин напише „Основанје правителљства сербскаго«“ од 8-ог августа 1807. и сви га потпишу.

Ја на другом месту пишем о овој наредби и о уставној борби Карађорђева времена. Овде се задовољавам да напоменем како се том наредбом К. К. РодоФиникин морао бавити и договарати из раније, од доласка српских делегата у Влашку, па до поласка у Београд. На уредби су осим Карађорђа потппсане све друге главне старешине: кнез Сима Марковић, Јаков Ненадовић, Лука Лазаревић, прота Милутин из Гуче, Милан Обреновић, Вујица Вулићевић, кнез Милић (из Параћинског краја), Миленко Стојковић пи Петар Добрњац. По томе се види да је К. К. Родофиникина предусрела у Београду скупштина главних старешина, српских. Тога ради се и Карађорђе приклонио ономе што је била општа воља, одступивши од прве своје оцене.

"Кад је требало у току 1808 бранити Србију од аустријских интрига, К. К. Родофиникин је у великој мери показао своју дипломатску вештину и свој дар, и том је приликом учинио Србији велику услугу. Кад изађе целокупна његова кореспонденција о српским пословима што ју је из петроградских архива сабрао г. М. М. Вукићевић, ово ће се јасно видети.

Везе су се с Карађорђем колебале према приликама. О Светом Клименти (95 новембра) 1807 К. К. Родофиникин је био међу Карађорђевим званицама у гостима у Тополи, а године 1808 није био позван на

') Богишић В. Разборђ, стр. 116. рапорт К. К. Родофиникина од 12 авг 1807. год. Изасланик је Родофиникинов био бојарин Расти, препоручен од кнеза Ипсилантија за турску превиску.

2) Богишић В. нав. књига 117.