Godišnjica Nikole Čupića

992 ГОДИШЊИЦА

гр., док је напротив средња важина мозга код 10 идијота · и 5 глупака била 1776. Висвмли је нашао код једног епилептечара мозак од 1830 гр. — Лореј код једног туберкулозног детета мозак од 1840 гр. — Морис код „једног циглара који није умео ни да чита 1900 гр. Бимоф код једног радника 1925 гр. — Валсем код једног епилептичног идијота 2850 грама, и то је највећи мозак који је до данас испитиван. Да су онај циглар и радник били упућени на умни рад, они би можда истакли се над обичним људима. Симс наводи и једног индијског кепеца код кога је мозак био тежак 2200 грама, а некакав скандинавски сељак Руста имао је мозак од 2400 грама, а толико исто и један лондонски разносач новина. Мозак од 1760 гр. имао је и један касапин, чиј је мозак измерио Тћитпат, а који је знао једва читати, умро је од падавице у вези с лудилом. | Ханземан помиње једног цизелирског радника, Ханзела, "који је у 36 години умро од запаљења плућа. Његов је мозак био пун вијуга,и судећи по мозгу, тај човек требало би да'има ванредну интелигенцију, док је напротив тај човек био рђав радник и пијаница. Из овога Ханземан закључује да број вијуга (тугу и дубина бразда (јама, за) није мерило за велику умну развијеност. Из ових се примера може увидети да важина мозга не може бити увек мерило за интелигенцију и умну развијеност. Гамбета је био одличан државник пи беседник а имао је мозак само 1900 грама тежак.“ Ото Снел“) тврди да важина мозга зависи од величине тела и умне развијености. Од две животиње које су. умно једнако развијене, али се разликују величином тела, већа животиња има апсолутно тежи мозак. Снел не приписује мозгу само психичку Функцију, већ и промену материје. Мање животиње врше релативно живљу промену материје но веће животиње, и мозак, учеству-

ђ) Највећи мозак женске, која је била манијак и умрла у 89 год. од сушице, био је 1743 грама (61.5 јнце).

Тежина мозга човекова спрам жениног стоји као 100: 90. Јћитпат прп·мећује да та разлика долази од мање величине тела.

2) Из испитивања Брока, Кусмаула, и других сазнајемо да је трећа чеона вијуга од великог значаја за говор, и кад се тај центрум говора повреди онда наступа афазија тј. наступа тешкоћа при говору.

8) Гле Ађћапалокећ Фез Нипрезтећбев уоп Чет Кбгрегаелећје ппа дев 5

сезв сеп Каћлокаћ (Агејћу Еаг Рвућоовле Ва. ХХП Нек 2.).