Godišnjica Nikole Čupića

па (У

О ЦИГАПИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈН 333

Због тога што воле да су увек једни поред других бива да се једни поред других настане Цигани разних врста. У Алексинцу настанили су се скорашњи досељеници Цигани клинчари поред староседелаца ковача. — У селу Чести настанили су се влашки Цигани поред турских на истоме месту, и ако нити говоре истим језиком, нити су исте вере, ни истих обичаја ни занимања. — У Лукову (срез бољевачки) има три врсте Цигана: Ковачи (турски цигани). Они су се овде одавно настанили. Баве се ковањем, земљорадњом и свирањем. Хришћани су од скора. Говоре цигански. Влашки Цигани (сами себе зову Ромни). Говоре само влашки и српски, а цигански не знају, нити се памти да су га кад год њихови стари говорили. Баве се коритарством те се зову и Коритари. Они су се доселили у Луково после ковача, од прилике пре 60—70 година. И најзад Чергари који су до пре петнаест година били скитачи, па се тек тада овде настанили. Баве се трговином вуном и стоком. Нарочито гоје свиње па их продају трговцима у Параћину. жене им узимају ситнице па их разносе по селима, те их размењују за вуну, живину, јаја, кукуруз ит.д. Вере су православне од памтивека. У њиховој се традицији памти да су пореклом из Влашке. Сви ови Цигани знају за међусобне | разлике, па ипак живе једни поред других у истој махали. Али и поред блиског живовања нема великих односа међу њима. Они су задовољни да буду једни поред других, а остало како буде. Цигани разне врсте исмевају једни друге и ненавиде се. Нарочито исмевају језичне и обичајне међусобне разлике. Цигани чак причају да су другога порекла влашки, другога настањени, . а другога ненастањени, те се због тога пру и свађају, јер свака врста сматра другу као лошију од своје.“ Цигане за старешине, који су се звали малбашије. Малбашија је скупљао порезу, наређивао кулук и ишао у суд те заступао Цигане кад је требадо. Он је имао и помоћника, који се звао арза. Његова је дужност била да извршује наредбе малбашијине. -— У Врањској Бањи сви Цигани и мухамеданске и православне вере имају једнога «мета, који кад хоће да изда какву наредбу Ци- танима, узме гоч (бубањ), па изађе на сред махале и почне у гоч лупати и тиме све Цигане скупи. — Вук С. Караџић у Српском Рјечнику код речи церибаша вели да је то Х1лсеппегћапр талп, дах Стеатогшт. (Види и његове Српске Па а код пословице: Осушио се као цигански светац у оџаку).

БРИ Паспати говори о антагонизму међу Циганима разне врсте у Тур-. свој (Ебидез зиг Јез Тећоћјадез, стр. 18.)