Godišnjica Nikole Čupića

опазио успех много бољи после појаве њене него што је био пре. То су констатовали сви надзорници. У сваком извештају њихову, ма како се они изражавали о успеху у другим предметима, изјављивано је задовољство с успехом из рачуна. И све што се замерало овој Рачуници Стевиној то је, што је рад по њој односио много времена и стајао много труда саме наставнике. Највећу је пажњу Стева обратио на усмени део ове наставе, на израчунавање разних примера или задатака напамет, и њега је направио главним тежиште мове наставе. Међутим овај је усмени део претпостављао и увек претпоставља добру разраду претходног очигледног рачунања, _ где се задобијају представе и стварају јасни појмови о појединим количинама, с којима ће се после усмено радити. И сам Стева у предговору овој својој Рачуници говори надугачко и нашироко о очигледности уопште и о среетвима очигледним у овој настави и вели овако: »У основној школи и њеној настави најважније је начело, по коме се има радити, начело очигледности, јер без посматрања истинских ствари нема материјала из којег би се могле образовати јасне и тачне мисли (примете, појмови, расудци итд... И у рачунској струци не може се с успехом радити без потпоре очигледности, и ово је начело задобило свуда у свету у рачунској струци своје потпуно право, које јој је незнањем и неразумевањем било ускраћивано толико време. На стварним предметима треба ученици да се упућују у појимању бројева и свију њихових одношаја«“... Али је и у самога Стеве овај очигледни део слабије разрађен од усменога, а многи су учитељи, било из незнања или комодитета, и ово скраћивали или сасвим и прескакали, и онда није чудо што је у таквим школама и код таквих ученика и учитеља усмено рачунање ишло тешко а понекад и врло тешко. Али је растерана обмана да се рачун мора учити напамет, по туђим правилима. Стева вели: „Гражећи, да рачунање буде права умна радња, морамо уклањати из њега све оно што је механично, што је уковано у оваква или онаква правила, која је туђа памет пронашла и која се морају као бајаги напред изучити (т. ј. на памет научити), да би се по њима рачунати научило“....