Godišnjica Nikole Čupića

СТЕВАН Д. ПОПОВИЋ 9 И после ових рачуница Стевиних правила се нису више учила напамет, него се сво учило с разумевањем, а правила су изводила сама деца.) А од тога је корист несумњива. И Стева лепо вели: „Све што се учи, мора се учити тако, да се можс употребити и у даљем образовању и у самом животу, у положају какав ко буде заузимао. Ми хоћемо, да се оно, што се годинама задобије у школи, осети у животу било као семе које ниче и доноси плода, било као клица која се све више развија, било као мотив који гони људе да раде по

начелима чисте, неизопачене науке и по законима веч-

ног, узвишеног морала човечанског.“ И заиста, правилна рачунска настава не само што развија разуми мишљење и спрема га за решавање разних проблема животних него га и навикава да истражује истину и да јој се клања.

Стева у Психологији. Прве три године Стева је предавао у Учитељској школи и Психологију. Он је и овде био више практичар него теоретичар, више педагог него Философ. Код толиких праваца у Психологији и последњега научнога или критичнога Стева се држао емпирскога правца, и за основу је узео Психологију познатога немачкога емпиричара Вепесве-а. И у добри час! Стевина. је Психологија тако лепо и јасно уводила приправнике не само у сам живот и рад душин негонп у развитак њен и у Педагогију. Ево како он почиње овај обично мучан и сухопаран предмет за почетнике:

„Неки човек изиђе у поље. Тамо он види безбројно много предмета око себе; чује како тице певају; осећа мирисе од разнога цвећа; узабере јагоду или другу какву воћку и окуси је, да види да ли је слатка или кисела; ако откине какав лист, осетиће да ли је гладак или рапав, хладан или врућ; ако дуго иде, осетиће умор,

жеђ итд.

Одавде видимо, да човек може: 1) да види — разне предмете, 2) да чује — разне звуке, 3) да омирише — разне мирисе, 4) да осети — разне укусе, 5) да опипа — тврдо,

меко, глатко рапаво, и најцосле 6) да осети умор, глад, жеђ итд. Зато кажемо, да човек има шест чула: вид,

ђ) На жалост, овај големи добитак у овој настави као да почиње данас да се губи. Од како су Стевине рачунице у основној школи замењене другима, почињу да се повраћају и стара мртва, туђа правила, која само оптерећују дух дечји а не развијају га. Јер дух развија и остаје му као права својина само оно до чега он сам дође.