Godišnjica Nikole Čupića

СТЕВАН Д. ПОПОВИЋ 15

___бије, немирне и расејане. Отуда су па његовим преда-

· вањима сви пазили, сви мислили, сви учили и на њима

_ је увек био примеран ред. По томе реду и пажњи дечјој и његови су ученици после знали и колико су успели п колико су се приближили своме учитељу. И у томе су се надметали. Отуда и у Стевиних ђака онолико окретности у предавањима и онолико љубави према самоме раду у школи. Тај је рад њихов и учинио, да се, по признању готово свих изасланика, основна настава убрзо попела на висину, на којој ова стоји иу других напредних нардда.'

Сваки је предавач своје предавање имао да спреми написмено, и то тачно онако како ће поступати у школи. Ниједан није смео само да опише или исприча како ће предавати, него је морао тачно да изложи свеу питањима и одговорима, онако како ће они у школи на предавању ићи једно за другим. Те би писмене при-

_ праве Стева најпре пажљиво прегледао и дао своје примедбе па онда допуштао приправнику да предаје. Ако су предавања за старије разреде, онда их је Стева предавао и наставницима тих предмета у учитељској школи, те да их ови прегледају и кажу да нема материјалних грешака. Ово је пак имало две добре стране. Прво су приправници боље пазили на саму научну страну из појединих предмета, а друго поједини наставници непедагози упознавали су се и с методиком свога предмета. Уз ово је упућивао своје ученике, да и по свршетку учитељске школе прва предавања у својој школи израђују написмено за дуже време, докле потпуно не облаДају и наставном грађом и методом у сваком предмету.

Стева као наставник. Казали смо какав је Стева био као предавач на учитељским зборовима и практичним предавањима у вежбаоници учитељске школе. Сад нам остаје још да то допунимо и кажемо о Стеви као наставнику уопште.

Ра 7) На жалост, ова је страна у нашој основној настави у последње време почела да нонушта. Од како су за наставнике Педагогије по учитељским школама почели долазити теоретичари Хербартове школе, који праксу (и телесни развитак) запостављају и који често не држе ни по једно једино угледно предавање а својим ученицима даду читав рецепт како свако предавање ваља уреДити по „Формалџиим ступњевима“, од то је доба школски рад у нас знатно попустио. Ова појава заслужује много више пажње, али се ми за сад овде заустављамо само на констатовању овога Факта.