Godišnjica Nikole Čupića

|З ГОДИШЊИЦА

могло штампати и с коришћу читати. Сем других радова сви му предмети, које је предавао у Учитељској Школи, стоје у рукопису, онако како их је предавао, да би се и данас могли штампати. И многобројна практична предавања и његова и појединих учитеља, с курсова чинила би читаву збирку.

Међу овим рукописима налази се и један од 1869 _

године, који се почиње овако:

„Браћо !

Његово високопреосвештенство, наш г. митрополит, изјавио ми је своју жељу, да вам у неколико часова равложим начела теорије сувремене педагогике.....“ и даље се на 45 полутабака говори о новој и одвише потребној науци педагошкој. Овде је Стева, чини нам се, најсамосталније и најкраће изнео своје погледе на ову науку, на предмет који је предавао и струку којој је припадао. И било би од општега интереса штампати цео овај рад његов. Нарочито би заслуживао пажње одељак о принципу развијања.)

Али не можемо а да из овога лепога рада овде. не истакнемо барем она места, која карактеришу Стеву као педагога. На крају цео свој говор он резимира овако:

„Човек је органско биће.

Свако се органско биће развија, изнутра.

У човека има тежње да се развија. |

Та тежња хоће, да се он развија слободно и свестрано. По томе човек тежи да слободно, свестрано развије своју природу. пе

Крајња, је цељ дакле да се све силе потпуно развију и да се слободно вежбају.

То развијање бива по унутрашњим законима који су урођени самој природи.

Ко дакле хоће да потпомаже човечији развитак, ко хоће да васпитава човека, тај мора познавати те законе по којима се природа развија и мора се управљати по њима.“

') Штампан је сад у „Учитељу“ св. за Октобар 1908.