Godišnjica Nikole Čupića

РЕЛИГИЈА У ИСТОРИЈИ З

_кона; чланци о праву сопствености и наслеђа били су

измешани с чланцима о приношењу жртава и о култу. Пошто тако спољни правни живот још није био одвојен од унутрашњег, религиозног живота, то није било ни једног акта у животу, који није био везан са религијом; отуда су у првим временима живота свих и античких и модерних народа духовници једине судије, једини зналци закона.

б. као и све остало и уметности првобитно нису одвојене од религије, и службе њој.

Код свих народа религија је рађала вишу архитенктуру, и код свих је ова служила прво религији; и од религиозне архитектуре одвајају се доцније остале уметности. По томе су и промене у религији доносиле промене и у архитектури. У античко доба храм је био само

стан бога, а с новим култом у хришћанству дошле су

и нове потребе; потреба да се побожни људи скупљају у цркви донела је више сводове, веће и затворене просторе, и та је све, нарочито од Константина, дало архитектури нове Форме.

Предмети скултуре и сликарства били су свуд прво религиозни. Прво су у бронзи, мрамору и на зидовима храмова изрезивана и сликана поједина божанства, и тек доцније обе уметности спуштају се и до човека.

И поезија није првобитно одвојена од религије и култа; поетска инспирација и религиозно откривење тада су још једна целина; први епос прича борбу богова и демона, догађаје из њихових живота ; прва песма била је химна, прва лирска поезија изливала се у славу и част богова. И драма код свих народа првобитно није одвојена од религије, него је део службе Богу, у тежњи да се божанство приближи човеку, те се код свих народа драма развијала из религиозних светковина и представа, из култа појединим божанствима. Проналазак драме приписиван је у Индији божанству Барата, те су и глумци у Индији били поштовани, и драмске представе биле су увек само део религиозних светковина. И као што је Дионисије био главни носилац духовног развитка целог грчког народа, тако су из култа њему, и свет-

_ ковина у част њему, постале и трагедија и комедија код Грка, театар ве тек доцније одвојио од религиозних представа, нарочито код Римљана, где драма није била