Godišnjica Nikole Čupića

"У др» ~ Ф»'%е У РА У МА" и А - МАРУ и „1 "“ а." _ Пи" « 3 » #“ с А 5 о% дат, ~ ОРИ у + <

46 ГОДИШЊИЦА

говорио је он — Ж. Ланесан одличан је природњак. (аутор „биљне протоплазме“, „париске Флоре“, уФанерогама и криптогама«“). Био је министар марине и гувернер Индо-Хине. — Џон Лобок такође је природњак, а у Енглеском парламенту представник је либерални итд.

Димитрије Ивановић Мендељев, познати руски хе мичар, био је као политичар врло конзервативан, да је чак био противник увођењу грегоријанског календара. Због сукоба с тадањим министром просвете Д. Толстојем није био Мендељев изабран за члана петроградске Академије, и ако је био члан других евронских Академија. Сукоб је постао због једног министровог пројекта о средњим школама, који је Мендељев пре-_ гледао, и оштро критиковао, и ето то му Толстој није могао никако опростити, хтео га је помоћу полиције са свим упропастити, али га је спасао велики кнез Константин Николајевић. Једном Мендељева позове управник полиције и покаже му на један дебео свежањ. аката: „Видите — рећиће му колико је материјала скупљено противу Вас само за две године! Овде имам све, Ваше разговоре, Ваше радње. Сад морам рапорт да напишем“. — Кад је долазио Дон Педро цар Бразилијански у Петроград, посетио је универзитет у пратњи министра Толстоја, али пре тога Толстој је био код Мендељева, па ће му рећи: „У науци сте ви разуме се славан професор, али у политици сте незналица“. Мендељев му не оста дужан: „Ви у политичком погледу нисте ништа — одговори му овај — слепи сте ви, слепи! Предузели сте нпр. да чувате цара, а овамо се атентати нижу један за другим. Зашто радите оно што не разумете7 Ја нпр. не бих никад предузео интерпретирање санскрита, јер о томе немам појма“. И зато Мендељев није био изабран за Академичара.

') Ломброзо вели: „могуће је да су се умпи великани рађали у свима временима, и по свима земљама, да то п данас бива, али опстати могу само. опде где им слобода утире пут живота, где се савлађује мрзост протаву новина, јер мрзост увек тежи да их угуши у почетку развитка, С тога су у Сеп. Америци Хвитман, Лонгфело, Едисон, свуда слављени; а у Русији Достојевски и Чернишевски проведоше половину свога века у тамници. У Норвешкој Нанзењ, Андре и Ибзен, дика су п слава своје отаџбине“. „Дело“. Април 1899 год. | стр. 106—132.) г