Godišnjica Nikole Čupića

ју 777

ме »

К <. ЊЕ

“

> ~

ВЕЛИКИ љуУДИ

„а 1

Навике и обичаји великих људи, врлине и мане њихове.

Овим редовима циљ је изближе разгледати моменте при којима велики људи раде, њихове навике, обичаје, видети их кад су за писаћим столом, на улици, у друштву; управ, у свима тренутцима, где би се испољавала ма каква њихова карактерна особина. Доста је примера раније наведено, и они ће с овим што ћемо сад споменути дати још јаснију и потпунију слику душе великих људи.

= ж ж

Анаксагора (| 428 пре Христа) је волео децу, и кад је умирао, становници Лашпсакума питали су га, која је његова последња жеља. »„дДозволите деци одговорио је — да се на дан моје смрти добро прочасте“.

Сервантес (1546-1616) овај најђенијалнији писац шпански не зна се ни где је сарањен, ни које му је место рођења. Живео је у беди и невољи, 6'/, година био је роб у Алгиру, служио је као прост војник, и борио се за славу Шпаније, а Отаџбина га није ни чим наградила. Савременици су му: Шекспир и Молијер. Учени савременици мрзели су га и пакостили му сваком приликом, оспоравајући његову ђенијалност, јер нема никакве дипломе. Али им Сервантес није остајао дужан, он се — говорио је — диви њиховом знању и дипломама, али од природе лењ, он не тражи у другим књигама оно што и без њих може са свим лепо да искаже. „Ако се хоће каква било глупост да каже, она се тако исто добро може исказати и шпански, као год грчки и латински“. Као војник био је храбар, и ако слабуњав ипак је бивао на најопаснијем месту лађе, где је био рањен у груди, а лева му рука сломљена. Писао је политичку драму „ћивот у Алгиру“, а тако што писати у добу инквизиције није било ни најмање пријатно. Из ропства се вратио у Шпанију кад му је било 36 година. Писао је много, он сам вели, да је написао 80 позоришних комада, за које није ни краставца добио.

_Био је жењен, и живео је стално у Мадриду а нешто

мало у Севиљи. Први део свога „Дон Кихота“ написао

__ је 1605 године, кад му је било 58 година, и што је