Godišnjica Nikole Čupića

ди 7 И РА ИРИНА БИ и ћ

56 ГОДИШЊИЦА

Живећи раскошно, он је морао да пише за новац, писање му је било трговина, своје радове износио је на добош: ко да више, баш као и трговац који продаје своје крпе. Једног истог дана писао је уводни чланак, новелу, мемоаре и историју. Био је песник и — трговац.

Сен-Симон (1760—1825) учитељ славнога Конта, био је приличног материјалног стања (имао је преко 140.000 динара), али је све то страћио да би само што више знања прибавио. „Добра кујна — вели он — изврсна вина, предусретљивост спрам професора, којима је моја каса увек била на расположењу, створили су ми све могуће олакшице.“ А бивао је често у тако рђавим приликама, да је помишљао на самоубиство. Неко време био је преписач у заводу за зајмове са 1000 дин. годишње плате а 9 сати рада, после је живео од милостиње свога слуге Дијера, и кад је овај умро. био је у највећој невољи. Ево шта он сам пише о себи [812 године: „Четрнаест дана како једем само хлеба и пијем само воде, радим у хладној соби; хаљине сам продао да бих само своје радове могао штампати. Страсна љубав к науци, тежња да нађем начина како ће се мирним путем решити криза, у којој се европско друштво находи, довели су ме до ове невоље. Ја смем дакле, а да не поцрвеним, своју оскудицу да признам, молећи ва потребну потпору, да би се само продужило моје дело.

Конт (1798—1857) оснивач позитивизма држао је предавања о позитивној ФилосоФфији, и то прво у своме стану. Кад је говорио, пред њим је увек стајала чаша са зашећереном водом, а говорио је по три и више часова. Његов ученик славни Литре најбоље нам је представио Конта при раду. „Конт је —- вели — имао ванредно памћење, и прво је проучио материјал не прибележавајући ништа, па је од главних мисли ишао споредним, а од ових појединостима. После ове — тако рећи — душевне обраде материјала, сео је да ради, и кад је једном почео радити, није га прекидао, а чим је написао неколико табака, одмах је предавао у штампу, не прегледајући више и не поправљајући, то је све ишло врло брзо. Кад је своје најславније дело хтео да пише, дуго пре тога није ништа ни читао ни писао, није ни говорио, а удубљен у мисли по целу ноћ није спавао,