Godišnjica Nikole Čupića

У ре 5 ји и 374 5" С

60 ГОДИШЊИЦА

увек је то чинио са запаљеном свећом у руци, ма да је на пољу сунце грејало.

И Хајне (1797—1856) је волео тишину, јер је био главобољан, чак му је и куцање сата сметало, а све што је писао подвргавао је пажљиво коректури.

Тома Х. Бекл родио се 94 новембра 1891 год. у Ли'у, грофовији Кент код Лондона, а умро је 929 маја 1564. У младости најрадије је читао „Хиљаду и једну ноћ,“ „Дон Кихота,“ Бењаново „Поклониково Путовање,“ и Шекспирова дела. У Школи је учио слушајући, нарочито је пажљиво слушао геометријска и алгебарска објашњења учитељева. Из математике је добио прву награду. Кад га је отац, задовољан тиме, упитао шта жели, он је одговорио: „Извади ме из школе.“ Било му је 11 година, кад је изашао из школе, са знањем врло малим, и кад је после пошао 'наново у школу био је први, и ако је изгледало да не учи своје вадаће. Отац му је био трговац, умро је кад је Беклу било 18 година, и он је одмах после смрти очеве путовао с мајком им сестром по Немачкој, Швајцарској и Италији. У 19 г. Бекло је скројио план за своју „Историју цивилизације,“ и на њој радио по 9—10 часова, дневно. Куд год је путовао, изучавао је литературу и језик тих земаља, узимајући учитеље ради правилнијег изговарања. Из Италије отишао је у Париз где је прилежно играо шаха с најславнијим шахистима. Био је одличан шахиста. За музику није марио, једанпут је само са задовољством слушао Листа на клавиру. Мелодије није умео да разликује једну од друге.

После путовања по Европи Бекл је постао од конзервативца радикал, док је био чак и противу либерала. Од године 1842 почео је да учи руски и шпански. У Миапхену је учио јеврејски. Књиге које му требају тражио је читајући каталоге. Студирао је радо и ноћу. Берка |ВигКе) је читао ради стила, а тако исто и Милтона, а ради већег избора речи читао је Џонсонов енглески речних. У вече је обично играо виста.

Хтео је да буде адвокат, али је због слабог здравља, од тога одустао. Имао је огромну библиотеку, преко 22000 свезака. Књиге је по употреби продавао, и ипак му је после смрти остало 11.000 комада. На свом великом делу „Историја Цивилизације,“ радио је 14 го-

КЕ

ки А