Godišnjica Nikole Čupića

| њ “ А „

ВЕЛИКИ ЉУДИ 61

дина. До 1850 г. изучио је био 18 језика (немачки, Француски, талијански, шпански, португалски, холандски, дански, руски, шведски, Фламански, валонски, исландски, Фриски, маварски, англосаксонски, латински, грчки, и јеврејски. Првих шест знао је врло добро, а остале је читао и разумевао).

Највеће уживање било му је читање. „Две су ствари — говорио је он — за чију набавку никад не штедим, а то су књиге и цигаре.“ И заиста за књиге је из-

давао годишње преко 7.000 динара, а пушаџија био је

страстан, у кућу, где се није пушило, није хтео ићи. Давао је доста и на хумане цељи, а то је могао, јер је његов годишњи приход био 72.000 динара. У рачунима је био тачан, новац је давао на сигурна места, а кад је куповао увек је тражио рабат. За ручак је сам куповао на касапници, мало је јео, али је био пробирач у јелу. Осуђивао је оне који се задужују, примају милостиње и помоћи. „Часније је камење разбијати — говорио је — но примати милостињу.“ За новац није хтео да ради, и ако су му за једну страну плаћали по 120 динара. Међутим био је штедљив, зато, што се није хтео женити, док немадне бар 100.000 динара прихода. Школу је мало ценио, али је зато много полагао на домаће васпитање и образовање. „Синове бих — вели — учио мачевању, пливању и морали би путовати.“ Путовање је сматрао за најбоље образовање. У 17 год. био је заљубљен, а кад му еф девојка испросила, њеног заручника, позвао је на двобој. Кад је писао своју „Историју“ слушао је ботанику, и ревносно је ботанизирао. Дневно је радио 7—8 часова, ноћу није радио. Кад је хтео да се одмори играо је шаха. Његова „Историја“ кад је изашла, направила је сензацију, а штампа га је међутим нападала. Прво издање у 1400 комада било је одмах разграбљено, друго је штампано у 2000 комада. Док су га учени кругови нападали, новине, које су ближе народу, хвалиле су га и то га је веома веселило.

Рад му је био овако подељен: изјутра је изучавао природне науке; пре подне језике, после подне историју и права, а вечером лепу књижевност.

У предавању, које је држао 19 марта 1858, докавивао је да су сви честити и ваљанпи људи имали матере честите и ваљане, и да зато не треба женско обра-