Godišnjica Nikole Čupića

58 ГОДИШЊИЦА

налик Иремском врту.“") Сада је земљиште начињено опет плодно. Војску су обилато снабдевали медом, маслом, овчим, говеђим и коњским месом и са разновреним зељем. Кренувши се одавде, ишли смо према западу по сремској равници и прешавши велике канале,) приспесмо у град Митровицу, која такође лежи у равници. )

Град Митровица. Освојен је у време султана Сулејмана у г.977 од стране Гази Кхозрев-бега. ") Ово је столица сремскога паше и спада у Будимски вилајет. Приход пашин износи 39,562 акче, пма 154 зијамета, и тимара. Војска јој броји 2000 оружаних војника. Овде на граници особито су чувени поседници зпјамета и тимара, јер у ма коју битку ишли, сваки пут су побе" Ђивали. Њихов алај-бег и чери-баше су храбри и одважни. Странце не вређају. Има неколико напредних срезова, сваки од 150 акчи прихода. Има осам срезова и у време рата даје 3600 џебели-војника. У четама имају већином по два коња. Узде причврсте на руке, те се коњи не могу један од другога одвојити. Једном речи то су страховити и одважни војници. На глави имају калпаке од самура, лисице и тигра, а на леђима носе кожух од дабра, курјака и медведа, испод пазуха пак везују орлова крила. Руке своје покривају вучјом кожом, а оружје и ратна опрема даје неколицини од њих некако особит и чудноват изглед. Страховита је то и за непријатеља опасна и победничка војска.

Облик вароши Митровице. И на граници босанскога вилајета има једна Митровица, чиј је град опустео, а варошица међу тим цвета.) Ова пак Митровица је у сремском вилајету и веома је лепа варош. Лежи на обали реке Саве, на месту покривеном ритом, а има дванаест махала: Бегова варош, Доња варош, Горња варош, чаршија, Бајазетова варош, Мемибегова варош, Бајрам-варош , Ага-варош, Кункјар) и Мурат-паше

6) Турски Ирем баги, рај. 7) Јарчина, вештачки канал, који је још у римско доба водио од рим. града Ваззјапа (код Путинаца) у Саву код села Јарка.

Та) 877 одговара 1569. Ну то ће бити штампарска грешка. Треба 927 т. ј. 1521.

5) Косовска Митровица.

9) Кункјар пере. „крвник“, придев владара (султана), јер тај има право располагати са животом и смрти својих поданика.