Godišnjica Nikole Čupića

96 ГОДИШЊИЦА

чије скоро три стране облива велика река (Драва), па идући даље улива се на један пушкомет на ниже у Дунав.“') Близу овога места је овај троструки јаки град, чије и унутрашње и средње и спољашње вароши град има врло јаку дрвену ограду.

Средњи град. Ово је леп, четвороугаони град, зидан црвеним цигљама, с јаком оградом, а лежи на вемљишту без икаква узвишења. Када је велики везир Ибрахим-паша с великом муком (1526) порушио овај град остао је још јаки зид, дебео од прилике као тело с петорице људи. После када је по наредби владаочевој опет сазидан, ставише на споменути јаки ниски вид „сандуке,“ начињене од дебелих храстових греда; на сваки стуб намештен је огроман сандук, на јаке цигље поставише сандуке са решеткама и испунише их кречем, гипсом и цементом.7") Тако град начинише вишим, јер на сваку страну поставише куле и путове у вези с њима насуше. Свуда у наоколо поставише отворе за топове, али прсобрана нема, како је то обично код других градова. Пошто је овај град на обали реке Драве и река га Драва облива с три стране, а на тим странама су јаме и брежуљци, шанца нема а није ни потребан. На тим странама на обали су само прости зидови од набоја, на неким местима су мале капије за проветравање, које гледају на воду. Осим тога је с три стране јак зид. На тој страни од једне капије до друге је ископан дубок и широк шанац. За време неверника је вода из Драве текла кроза њ, те су у шанчевима ловили рибу. Уставе за ловљење рибе могу се и данас видети у шанчевима. Са стране, на којој је шанац, од једне воде до друге има хиљаду и сто добрих корака, а страна без шанчева, која је на обали реке има две хиљаде корака те тако обим града Есека износи три хиљаде корака.

3: Од Осека до ушћа Драве у Дунав има у правој линији 20 км. Не стоји ни то да Драва облива Осек с 8 стране.

8) По описима хришћанских путника као да нису та турска проширења старих утврђења била баш тако импозантна као што их описује Евлија. ЏигаФета (1567) на пр. каже да су ти турски зидови од плетера (41 отгабћеј, 5багте 22.185) а Гргичевић (беогасео) 1626 да су од олепљених греда (ерл паразбан 1 стефа, Убатте 17. 134), дакле нису друкчије него код обичних паланака турских (плот улеплћнљ Јеротија Рачанина Гласника 31. 310). И Марсиљи (56баб шшбајте де Гешрте Оботап П. 56) каже да Осек онда, кад су га освојили Аустријанци (1686), није био риз сопадегаћје ди'ипе Рајапапе.