Godišnjica Nikole Čupića

98 ГОДИШЊИЦА

нуо на овом месту, јер су га хтели брзо да пренесу преко Драве. ан да и сада стоји овај стари топ у води поред моста.) Разумнији у војсци видели су као неки предзнак у томе што је топ потонуо у воду, те су овако међу собом говорили: „Тешко да ће га освојити топовима, него ће се вратити без икаква, освојења.“ Чудне су божје тајне! Сулејман-кан је с овим Осечким топовима пуцао на град Беч седамнаест дана и за време његовог бављења онде изненади га велика хладноћа.“") Руке и ноге посташе неупотребљиве; сувише, једнога дана паде тако дебео снег, да нико не могаше изаћи из шатора. И Сулејман-кан оставивши свој пртљаг, Сулејмански шатор и благо, довуче у то зимско време овај топ и остала четири баљемез-топа и спасе своју душу дошавши у Џанкуртаран.“) У том студеном зимском времену донео их је сретно на двадесет конака даљине од немачкога Беча.

Чудновата је међутим ствар, да су људи, када је један од ових топова утонуо у Драву, говорили: „Није добар знак што је овај топ потонуо; судбина је неповољна. Бог ће знати! У овој години неће бити освајања нити победа.“ И заиста тако се и догодило. Вративши се натраг без победе, приспеше у Осек. Поред овога великога топа има и четири баљемез-топа, од којих сваки вреди колико један град.

Сви ови топови гледају на град Дарду, ) који лежи с оне стране Драве више Осечког моста, управо на два сата од улаза у мост.

39) Тај мост (1529) није био код самог Осека него један конак даље уз Драву. Дневник похода на Беч спомиње хитњу којом се прелазило Драву и губитке због тога. (Наштег 3% 648).

40) Сулејман је био под Бечом од 29 септембра до 16 октобра 1529 г. Дневник спомиње често за то време хладноћу, али јак снег тек у повратку (код Брука на Лајти). (Наштшег 3“ 650, 651).

41) То је Адоњ на десној страни Дунава „испод Будима. „Џанкуртаран“ значи турски „безбедност душе, спасење душе,“ долази више пута хао поетичко име утврђења у опасном пределу. Тако се звадо и једно утврђење на путу између Арада и Вел. Варадина, које и Евлија помиње. У оба случаја није далеко хришћанска граница па је била нарочита, опасност од хајдука (граничних, које су хришћани слали у турске крајеве). Анегдоту, да је овај Џанкуртаран на Дунаву добио то име приликом проласка Сулејманова туда, помињу и многи путници хришћански. Дневник Сулејманових војених похода показује неоснованост те анегдоте пошто је (6 МЕ у повратку ишао (од Пеште) левом страном Дунава, (Наштег 3" 643). Само име Џанкуртаран за Адоњ било је у употреби и после одласка Турака из ових крајева (Љ. Стојановић. Записи бр. 1940,

1953, 2047) па чак и у другој поли ХУШ в. (Ј. Вујић. Животописанје стр. 10). 42) Дарда под Турцима паланка, сада село 10 км. од Осека у правој линији.