Godišnjica Nikole Čupića

(04 ГОДИШЊИЦА 7

=

нама издао 1883. у Новом Саду. ') Сигфрид Капер, чија је књига о српском устанку 1848 и 1849") поред свих њезиних мана још и сада дело, које се може корисно употребити, неће да се упушта у разматрање овог тако важног перијода у историји нашега покрета, јамачно зато, што главном инспиратору његове књиге, покојном Борђу Стратимировићу, није ишло у рачун, да се о томе штогод дозна у доба, када му је нарочито било стало до тога да се допадне власничким круговима у Бечу и да их увери о својој свагдашњој исправности. Па ни мој отац, коме се иначе не може пребацити да је икада хтео штогод затајити, није у својој познатој књизи о рату 1848 и 1849") богзна колико говорио о овом предмету, било да није хтео о њему давати површну оцену, било да у свом елужбеном положају (он је тада још био активни официр), није смео износити Факте, који су тако сумњиву светлост бацали на тадашњу војену управу. Близу је памети да га је то онда могло довести у опреку с војним законима и да је могло осујетити штампање његове књиге.

Тек је у најновије време др. Драг. М. Павловићу пошло за руком да у својој академској расправи „Србија пи српски покрет у јужној Угарској 1848. и 1849.“ “) дигне завесу с политичких и ратних догађаја 1849. и да објасни узроке опадању народног покрета, услед којега је овај добио аустријско обележје, а народна војска карактер царске војске, у којој се пије више водила брига о потребама народним. У овом делу приказане су тадашње прилике на основу архивских докумената, нарочито на основу поверљиве преписке између Илије

2) Др. Отеван Павловић. Срби у Угарској. Њихова повесница, повластице, црква, политичко и друштвено стање. С ранцускога чревео и поправама допунио. Н. Сад, издање књижаре Луке Јоцића 1883.

2) Гје зегћзсће Веуесипе 10 ЗУидаипстагп. Ејп Венгао жиг сезећаесћбе Чет ппоамезћеп Кеуојисјоп. МЕ етег Катфе. Вегћп, уегјао уоп Егапа Пипскег, 1851. Ово је Каперово дело превео на српски и снабдео га ситнијим прилозима Светозар Ј. Здравковић у Београду. Ово је дело изишле у две књиге под именом: Српски покрет у јужној Угарској (1848—1849). Београд, штампарија Н. Стефановића и друга 1879.

3) Гле Емећшиззе К. К. одлегз еп оезбеггејсћазећ-зег асћеп агтее-согрз 11 Чеп јаћгеп 1848. ц. 1849. БЗетшп. 1861. У исто доба изашла је и српска књига под називом: Из живота једног ц. к. официра аустр. срп. војеног хора у години 1848 и 1849. Написао Јован Стефановић витез од Вилова. У Земуну штампарија И. К,. Сотропа 1863.

ђ) Драг. М. Павловић, Србија и српсти покрет у јужној Угарској 1948 и 1849. Београд, штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије 1904.