Godišnjica Nikole Čupića

~ ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПИСКЕ ВОЈСКЕ [05 Гарашанина и Стеве Книћанина, те се из њих јасно види, како је управа Војводине прешла у руке царских ђенерала и како је упоредо с обртом на политичком пољу наступио и обрт у организацији војске. Као крајња консеквенција овога преокрета, испољава се тенденција команданата да војску изолишу од народа и да јој поставе нову задаћу, која се је битно разликовала од задаће, коју је некада вршила народна војска. Разуме се, да таква војска није могла више служити као одбрана народу у моментима највеће опасности, какви су наступили, чим је мађарска војска опет поврвела ка југу у намери да наново заузме оно земљиште у Бачкој и Банату, што га је била раније напустила, и да концентричним операцијама и снажним продирањем сатре аустријско-српски војени кор. Овај је моменат врло важан за упознавање прилика какве су онда биле у српској војсци. У књизи Павловићевој има напомена о томе шта је управо био узрок те је српска војска, која је још једнако била снажна, многобројна и снабдевена оружјем и муницијом, наглим кораком одступала и не покушавајући да опроба своју снагу, или барем, да непријатељу да толико отпора, колико би нужно било да се народ може спасти 'и да се повлачење српске војске не мора претворити у бегство.

Што је др. Павловић у својој књизи само нагласпо, то је мој отац у својим још нештампаним мемоарима тачно описао, бележећи неколико занимљивих епизода из тога доба, из којих се могу јасно видети узроци овим до сада слабо објашњеним немилим појавима. Причање мога оца толико је драстично и тако осветљава догађаје, о којима се до сада није ништа позитивно знало, да ће се будући историк нашег народног устанка морати зауставити на њему, тим пре, што је приповедач и сам био један од главних учесника у овим догађајима и што умал није постао жртва у овој неједнакој борби између власничких и народних интереса.

Овај одломак из његових мемоара, који је посвећен ли предмету који је истакнут на челу ове расправе, допуњен и објашњен је преписком, која је тада вођена између мога оца и војводе Стевана Книћанина, а која се односи на перпјод, о коме сам мало час говорио.