Godišnjica Nikole Čupića

106 ГОДИШЊИЦА

Кад већ на овом месту помињем приложена писма ђенерала и војводе Стеве Книћанина и мога оца, не могу пропустити прилику а да не рекнем коју и о томе на који је начин мој отац добио своја ориђинална писма из год. 1849, која су се налазила у архиви Книћаниновој. Ова су писма била неко време у Книћанинова старијег сина Антонија, који је умро као пуковник 1875. године. Кад су моме оцу требала његова писма 1863. год. при изради његове књиге „Из живота једног ц. кр. официра“, он их је затражио од свога пријатеља Антонија и овај му их је дао.

Његових је писама у Книћаниновој архиви било свега седам. Остала писма, којих се мој отац добро сећао, као да су се у току времена изгубила. Од ових изгубљених писама било је, по казивању његову, најважније оно писмо, у коме он Книћанину описује бегство војске из Вел. Бечкерека у Томашевац и догађаје који су претходили ратном савету у Томашевцу, у коме је дошло до конфликта између њега и шефа главног штаба, потпуковника Хердија.

Од книћанинових писама, која су се нашла у архиви мога оца, унео сам у ову збирку само три, јер се њихова садржина односи искључно на догађаје, који су се дешавали за време одступања царске војске из Кањиже у Бечкерек и Томашевац. Остала ђенералова писма нису ушла у збирку што немају везе с овим догађајима и што су писана много доцније, а нека чак и после рата, кад се КниКанин није више налазио на аустријском земљишту.

Ради потпуности и што бољег објашњења догађаја, о којима је реч, држао сам да ми ваља додати овим до сада нештампаним писмима и једно писмо ђенералово, које је штампано 1881. год. у „Јавору“, па отуда, исте године прештампано у „Српској Зори.“ Ово је писмо, по извесним знацима и по месту где је нађено, писано пок. ђенералу Пери Биги. Оно је у толико значајно, што се у њему укратко излажу догађаји, на које се односи мало час поменута преписка између мога оца и Стеве Книћанина.