Godišnjica Nikole Čupića

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 107

Српска војска прелази у офанзиву и заузима Бачку и Банат.

Ускоро после изненадне смрти српског војводе Стевана Шупљикца) — тако прича мој отац у својим Мемоарима — стиже вест о уласку Виндишгрецове главне војске у Будимпешту (24. Дец. 5. Јан.).

Овај свечани улазак царске армаде у престбницу Угарске био је за мађарску владу опомена да ситуација за њу и њезину војску постаје озбиљна. Уочи овога догађаја пресели се Кошут се владом у Дебрецин, где закључе да мађарску војску концентришу у унутрашњости, тамо, где, сем Мађара, нема других народностп. Ова концентрација мађарских трупа изазвала је кретање и оних одељења, која су дотле чувала Бачку и Банат, те која су се спремала да замене свој офанзивни положај према нама с новим дефанзивним положајем на реци Моришу.

Но пре него што би извршили ово повлачење, њихови команданти закључише да нас сатру, или барем, да нас својим нападајем толико ослабе, како ми не бисмо имали доста снаге, да их при њихову одступању узнемпрујемо или да их гонимо.

Овоме плану мађарских ђенерала има да се припишу нападаји на наше позиције код Јарковца и Томашевца и, као крајња последица, битка код Панчева (21. Дец. 2. Јан. и за тим битка код Вршца (7. 19. Јан.). Мађарски неуспех код Панчева морао нас је окуражити у толикој мери, да смо из наше дотадашње одбранбене позиције одмах могли прећи у офанзиву, поред свега тога, што је љута зима, какву дотле нисам запамтио, отежавала наше операције према Вршцу, у коју се варош противник бејаше повукао у намери да ту прикупи сву своју војску из околине и да с њоме крене у назад у правцу Мориша.

Вршачка битка о св. Јовану 1849. била је за нас дакле сигнал за нашу офанзиву, а за Мађаре почетак њихова одступања и напуштања Баната, који је све дотле, с изузетком дупавске линије, био у њиховим рукама. Ова је битка, правилна у концепцији, пуна не-

5) Војвода је умро 15. 27. Дец. 1848. у Панчеву.