Godišnjica Nikole Čupića

108 ГОДИШЊИЦА

обичних ратничких епизода и славна по своме резултату, означавала савршени неуспех планова мађарског ђенерала Дамјанића, који мишљаше себи осигурати леђа при своме повлачењу, као и потпуни успех нашег оружја, које је у овом знаменитом боју показало, шта. је кадра учинити наша народна војска под командом добрих и храбрих старешина. Тада је — слободно се може казати — српска народна војска, она иста, која се онако храбро борила код Карловаца, Беле Цркве и Томашевца и која је неколико пута у Сентомашу иројски одбијала навалу противничку, последњи пут у овоме рату имала обележје народно, у колико су њоме дотле командовали официри, које је постављао патријарх, а распоређивао војвода Шупљикад, те који су били вазда спремни да бране интересе свога народа, како се њиховој оданости према цару није имало шта замерити. Од тога доба наступио је обрт у организацији и распоређивању наше војске. Њезиним напредовањем и зљузимањем Баната, који је дотле био у рукама мађарским, она је све више долазила у додир с великом царском војском, која се беше упутила из Будимпеште К југу и истоку и све је више, добивши за команданте царске официре и ђенерале, губила од свога народнога карактера, онако исто, као што је и политичка администрација Војводине добијала све то више обележје царске војничке управе. Ово се је нарочито обелоданило, када смо у нашем поступном напредовању у Банату и у Бачкој заузели Белу Цркву, Бечкерек, Стари Бечеј, Врбас, Кулу, Сомбор, Богшан и Лугош, те стигли у Хацфелд, где је наш заповедник ђенерал Кузман Тодоровић заузео своју главну позицију и у њему етаблисао свој главни стан. Овај наш врховни заповедник, који је командовао целом аустријско - српском војском, коју је још био прикупио и организовао блаженопочивиш војвода Стеван, и под чијом је војничком управом била сва територија од Дунава до Тисе и од Тисе до Вршца и Лугоша, дакле цела Бачка и главни део Баната, изузевши Варадин и Нови Сад, мораде ући у склоп царске војске и покорити се дипзијару ђенералу Глазеру, који је имао задаћу да разбије мађарску опсадну војску код Арада и да снабде аустријску градску посаду свежом војском и храном.