Godišnjica Nikole Čupića

110 ГОДИШЊИЦА

по упутству свога владара, кнеза Александра Карађорђевића, с већим делом својих добровољаца вратити у Србију. Бејаше доиста тужно видети како се овај храбри војсковођа, који је победи царског оружја више допринео него ма који од царских ђенерала на јужном ратишту, оставља војводину, за коју је залагао своју главу. Ђенерал Тодоровић, који се бојао свога подчињеног шефа штаба Хердија, не смеде Книћанина испратити, кад се овај са својом војском на Тиси укрцаваше у лађу. Све ово догађало се, када је велика царска војска већ увелике почела одступати ка Будиму, па отуда све даље и даље, гоњена мађарском војском, која се беше оснажила и бројно умножила а којом је ваповедао млади и вешти ђенерал Артур Гергеј.

На нашем ратишту бејаше такође наступио обрт и наша се војска спремаше за одступање, које се вршило, најпре поступно, а већ после све брже, док се најпосле није извргнуло у срамно бегство.

Раштркани од Ст. Миклуша у Банату до Сомбора у Бачкој, без сваке тактичне везе, поверена ђенералу Тодоровићу, човеку без сваке иницијативе и војничког духа и слаба карактера, српска војска није могла да, држи у својој власти моришку линију и да заштити

вода Стеван Книћанин добио је чин српског народног ђенерала патријарховом дипломом, о чему су извештени војени команданти овим расписом: „Саветник и полковник Књажевске Србије Госп. кавалер Стеван Петровић Книћанин, пошао је шрви из Књажевства Србског у Банат, у младу непријатељском силом притесњену војводину нашу, да као војено начелник споматателне Књажевства Србског војске, са истом нама помогне победити Маџаре, душманина царског и народа нашег. Битка код Беле Цркве, Темишвара и Јарковца дале су народу нашему прилику неустрашимог полководца у Госнодину Книћанину упознати. Но решителна 21 декемврија прошле год. код Панчева за сав Банат спасоносна битка, дала је народу, војски и њеним управитељима у Г. Стевану Книћанину почаствовати оног редког мудрог вожда, ком после Бога победа непријатеља код Џанчева, а чрез ову спасеније Баната заблагодарити имао, јер је он разбивши непријатеља код Панчева, опет победоносној за нас битки код Вршца на Св. Јована Крститеља 7. јануарија ове године предњачио, и тако име своје у народу Србском, у историји нашег народа и млађане војводине, у историји Аустријске Империје, прославио и обеземртио. — Ове заслуге Господина Книћанина тако су отличне, тако велике и за народ ваш многоважне, да ји ја, као управитељ у име народа војводине Србске отличније наградити и признати нисам мого, него производством у чин народа Србскога Генерала мајора, на који сам реченому војеноначелнику Диплому поднео, коју је он с отзивом благодарности примио. Види: Србија и српски покрет итд. Стр. 138.

обоа

5 | |