Godišnjica Nikole Čupića

" зе МА ПН аи ома ПНЕ

1412 ГОДИШЊИЦА

могуће, у Срем, само како би се спасао мађарског ропства, које му је, као каква визија, излазило пред очи и ол којега је имао толики страх, да је почео подцењивати и себе и своју војску, ма да је аустријскосрпски војени кор био јак на броју, добро организован, дисциплинован, свеж и свакад спреман на најживљу акцију, онако како се то само могаше очекивати од трупе у којој су Граничари сачињавали језгро војске и у којој су ниже команде имали официри, опробани у прошлом рату 1848. и вољни, да се заложе ва службу цару и народу. Но све то није био продукт сопственог размишљања или сопствених осећаја, јер Тодоровић не имађаше ничега свога и ориђиналног. Он је био сав утонуо у мислима и назорима свога шефа штаба Хердија, који му умеде сугерисати све оно, што је сам осећао и мислио, било да је тиме користио ошитој ствари, било да јој је наносио штету.

Време је, да се мало позабавим с овим за нас, а за мене понаособ, тако несрећним човеком.

~

Потпуковник Херди, нови шеф штаба.

Бејасмо у главном стану у Мокрину у кући Србина Риђичкога. Најпре угостисмо патријарха Јосифа, који иђаше у Темишвар. Баш некако тих дана стиже и ђенерал Тодоровић у пратњи свог новог шефа штаба, мајора Маројчића, човека војнички образована, храбра и племенита. Ја сам га познавао још из доба, када сам као кадет премеравао карпатске планине у северној Угарској. Маројчић ми бејаше старији друг, коме је била поверена читава једна секција. Радовао сам се његову доласку, јер сам знао да као Хрват и поштен царски официр воли Србе и да ће имати добар утицај на ђенерала, који је иначе био добар и поштен човек, но коме је у свакој прилици требао искрен и одлучан саветник. Да је остао Маројчић на томе месту, једва да би се имали потужити на ђенерала Тодоровића и једва да би нашом војском завладала пометња, какву је у њу доцније уносио његов последник Херди.

Херди се бејаше појавио међу нама у исто време кад је Маројчић добио заповест да иде у Ердељ и да

|