Godišnjica Nikole Čupića

ПЦ У >. ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 113

се тамо стави на расположење ђенералу Пухлеру. Од тога дана ишло је све низбрдице и да нам није било битке код Меленаца, за коју Херди не имађаше ни најмању заслугу, ми се у одступању не бисмо задржали до Дунава.

Херди се хвалио да је родом Мађар, и ако је био словачког порекла. Ако је доиста у души мађарски овећао чему је био доказ његова искрена мржња према, Србима, онда се може слободно рећи, да главна команда царске војске, која га је нама послала, није могла ништа боље урадити, ако је имала озбиљиу намеру: да сузбије национални дух у српској војсцимну српском народу, који се министрима у Бечу чињаше толико исто опасан, као и национални дух у мађарској војсци и у мађарском народу.

Да ли је потпуковник Херди имао какве тајне инштрукције да с нама поступа као да смо ми бунтовници, а да су Мађари лојални државни грађани, не знам извесно. Мени је Јаша Игњатовић после рата, причао, да је дознао од угледних Мађара, да је намера Виндишгрецова после освојења Будимпеште била, да помоћу мађарске аристокрације задобије Мађаре и да их натутка на Србе и Хрвате, Како ови после рата не би тражили награде за услуге учињене бечком двору. Ако је Јаша истину говорио — а по свему изгледа, да је тако било — онда није немогуће, да је Херди имао мисију, да ради онако како се то онда подједнако желело у министарском кабинету у Бечу и у краљевском двору у Будиму, у коме је становао маршал Виндишгрец. Ово би било у толико вероватније, у колико је доиста било знакова, да су се господа у Бечу, мислећи да су сатрли Мађаре, хтели и нас отрести, да им не бисмо били после рата на досади с нашим националним захтевима. Бар се тако може протумачити догађај, који се десио у првој половини Фебруара исте године у Београду, онда, када је Мајерхофер једном приликом кнезу Александру неучтиво казао „Ешеп Бје, Оигекјацећ,, Јћге Ваџђегћогдеп сигпск,“ („Вратите, Светлости, ваше пустахијске чете“). Нећу погрешити ако кажем, да су Мајерхофер и Херди вршили једну

ГОДИШЊИЦА ХХЛХ. 8