Godišnjica Nikole Čupića

114 ГОДИШЊИЦА

те исту мисију сваки на свој начин и у своме делокругу.') Није дакле никакво чудо, што је Херди наводио Тодоровића на мере, које нису могле имати доброг утицаја ни на операције нити на војничку управу у крајевима, у којима су живели Срби. Сем тога, он је мрзио све српске официре, који су се ма чим одликовали у рату, те који су дотле уживали поверење и поштовање ђенерала Тодоровића. Услед тога се старао, да их уклони из близине ђенералове већ и зато, да му не би како сметали најпре у његовим политичким плановима, па доцније и у распоређивању војске иу операцијама при одступању. Нарочито је мрзио мене већ од самога почетка, ваљда зато, што је приметио моје интимне личне односе према Книћанину, којега није могао никако да трпи. Да је иначе био храбар и интелигентан војник, ни по јада. Али, на жалост, он је био скроз шупаљ, и ако се издавао за свевналицу, и, што је још најгоре, он је био и кукавица, као што ће се доцније видети.

Одмах је почео да ме кињи. Били смо у Банатској Кањижи. Имађах тада посла доста. Хердију не беше ништа право и замерио би сваком моме послу, ма како да сам га извршио добро и савесно. Наравно, да му ни ја нисам остао дужан одговор, кад би се тицало какве крупне ствари и кад би он претерао у својим замеркама и у својој критици.

Било је тада доба честих сукоба и бојева с Мађарима између Тисе и Мориша. Једном добисмо вест да је Банова војска стигла до близу Сегедина, отпри-

7) Онда је Книћанин хтео ићи у Беч да се на двору оправда од клевета барона Рукавине и да се представи младоме цару. Српска влада имала је доста велике муке, да га одврати од овог неозбиљног пута, у чему 15 тек успела после одлучне интервенције самога кнеза. У писму Гарашанинову Книћанину од 29 Фебр. 1849 каже се на једном месту ово: „.-Ви ми нешто помињете, да је и Мајерхофер принео те сте се ви на тај корак одважили, Гостодине! Мајерхофер је дволичан. Једним говори он за, другим противу Срба. Овај последњи већ награђен с чином генералским, а онај први биће сад од двора исчупан; јер је и онако у нужди највећој само на време накалемљен како ће се лако уничтожити. Највероватнија убеђења имам о овом мајмуну да је он пре четири дана овде најгоре клевете против вас и вашије трупа и то доста слободно просипао и кад је то овде чинио помислите да ће код Двора још горе чинити. Ви ћете се о овом овде и од другије боље известити,< Види Драг. М. Павловића „Србија и српски покрет итд,“ стр. 129. У овоме као и у многом чему подударају се факти, које мој отац износи у сво-

јим мемоарима.с Фактима утврђеним по архивском материјалу, за који мој отац није ништа знао. Ле ОВ.