Godišnjica Nikole Čupića

ОДСТУПАЊЕ АУТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 15

лике код Филеђхаза. Ваљало је ступити у везу с Бановим трупама. План је био да цела наша војска изврши концентровање код Сирига, па да отуда ударимо на Нови Сегедин, који је био утврђен, не би ли противник изишао с целом својом војском из вароши Сегедина, па да се уверимо колика је ова на броју. Бејасмо сви на окупу. Али се нападај не могаше извршити, јер шеф штаба, потпуковник Херди, још не бејаше на лицу места. Џосле два сата бескорисног чекања дође Тодоровићу саопштај Хердијев да је пао с коња у некакву јаругу и да се тога ради вратио својој кући ради преобуке. Тодоровић не смеде извршити пројектовану акцију без Хердија, те је тако на празно прошла ова лепа прилика, да се уверимо о бројној снази наших противника. Другом приликом укаже се противник с оне стране Тисе код старе Кањиже. Ми имађасмо на реци ћуприју од сплавова, коју су заштићавале три затворене редуте, које сам ја подигао. Ту су била три батаљона ради одбране. Шеф штаба, чим дознаде, да се непријатељ указује, заповеди да се ћуприја растави, и ако је ово била згодна прилика, да се Мађари сузбију и да прелаз преко Тисе сачувамо. Таквих је случаја, к жалост, било доста, и предоста. Још онда, када за нашу војску није било велике опасности, могло се видети, како ће бити спремано повлачење наше војске к југу и каква ће бити заштита, коју нам је ваљало дати народу у тим крајевима. Сигурно зато, да му не би сметао код Тодоровића и да не бих прозрео његов кукавичнук, он је 18. марта у главног команданта издејствовао заповест: да се одмах кренем у Сомбор (дакле у Бачку) и да се тамо јавим потпуковнику граФу Албергу Нижану (сину маршаловом) као ђенералштабни официр коњичког одељења којим је исти заповедао. Морам одмах приметити, да ни Тодоровић ни Херди нису били власни, да ме премештају у туђу војску, нити је командант ове имао право да ме тражи. Али сила Бога не моли. Видео сам, да је Херди био рад да ме се курталише. Заповест се морала извршити. Истога дана у вече јавим се по обичају службено код ђенерала, а већ сутра дан. 19. марта изјутра кренем се на пут у место мога новог