Godišnjica Nikole Čupića

118 ГОДИШЊИЦА

располаже нужним бројем официра и подофицира и целим ратним прибором. Зубана поставити за команданта онако бедној војсци, која није имала ни најобичније оружје, значило је не само све те људе жртвовати, него и све остало становништво, које је било поверено њиховој заштити.

Пема сумње, и ово је Тодоровић учинио по савету Хердијеву. Зашто је Херди Лази Зубану поверио мисију, која се морала свршити с потпуним поразом његових чета и с истребљењем српскога живља у Кикинди 7

Ако је шеф штаба озбиљно мислио да може једна чета збрда здола скупљених људи без оружја одбранити Кикинду и заштитити главну војску у њезину одступању према Вел. Бечкереку, онда је оправдано било мишљење о њему да је незналица и да својим незнањем само посведочава, да није био спреман за место, које је заузимао. А ако је све то чинио свесно и с рачуном, онда је јасно, да је био непријатељ српскога

народа и да му је хтео нанети штету, жртвујући га“

свирепству љутога непријатеља, који се Кикинђанима, који за све то нису били криви, хтео светити. За „неколико сати Кикинде је нестало у пламену !. Прилике које сам после ових недаћа наше војске, затекао у главном стану, нису биле најбоље. Народ, видевши да војска од Кањиже до Вел. Бечкерека бежи без икаквог боја и задржавања, поплаши се, па се листом диже за војском, тражећи у дивљем бегству

свој спас. Куд војска, ту и народ. Старо и младо, људи, |

жене п деца, коњи, кола, стока — све се то беше упутило џадом и преко поља, онако, како је ко могао стићи, само да спасе свој живот од мађарских хусара, који за њима јурише убујајући све живо нештедице и отимајући од народа све што су могли собом понети. Том гоњеном, усплахиреном и несрећном пароду, који се бојаше Мађара као ђавола, чинило се, да је војска, за којом је ишао, његов анђео хранитељ, шта више његов — спаситељ. Он је сву своју наду полагао на војску и од ње очекивао заштиту. Народ је доиста, имао право. Војска, у којој су били оцеви, синови и мужеви оних, што су бегали од непријатељске сабље,

имала је свету дужност, више но ма која, друга, да