Godišnjica Nikole Čupića

194 ГОДИШЊИЦА

покушај да нас код мајура обиђу и да нам пресеку одступницу. Не смемо више оклевати, ако нисмо ради да нас противник натера у Тису.

Изгледало је, као дл су моји разлози убедили ђенерала, јер већ после кратког времена, бејаше заповест саопштена свима одељењима и војска се поче кретати унапред.

Окретох коња у назад да нађем потпуковника Хердија.

У последњој линији, иза целе војске. смотрих гомилу Шварценбергових копљаника, који као каква телесна гарда окружаваху потпуковника Хердија, који бејаше спреман да први бежи, чим се битка сврши на нашу штету.

Крв у мени узаври кад спазих потпуковника овде у последњем куту бојишта.

Заборавих и на учтивост и на војничку дисциплину, па се дрзнух, да пун гнева и разраге довикнем шефу штаба и своме старешини:

— Нисам мислио да ћу шефа нашег ђенералштаба наћи четири хиљаде корачаји иза ватрене линије!

Потпуковник Херди, блед као крпа, погледа ме очима, које нећу заборавити. Тек тада увидех, шта сам учинио. Али што би — би. Ја сам овај тренутак, у ком се изли сав мој праведни гнев, доцније скупо платио. Херди никада не могаше заборавити увреду, коју сам му код Меленаца нанео, и ако сам имао право. Видеће се, каквих је отуда последица било за мене и моју војничку каријеру.)

Јавим шефу штаба, да је ђенерал наредио опште напредовање и у исто доба диверзију према Кишовој одаји, око које се врзмаху непријатељски хусари. Ову диверзију имао је да изврши коњички мајор Ширндинг са својим уланима |копљаницимај.

Упутих се ђенералу, али се у јахању још једном осврнух, да се уверим, е да ли је наша коњица доиста ударила правцем, који јој беше означен. Ово, истина, беше случај, но у исти мах приметих, да се она једва

5) Ово се односи на догађаје из доцнијег времена. о којима се говори у Мемоарима, а из којих се види да је Херди, који је после рата као ђенерал и бригадир спречавао мога оца у напредовању и стварао му разне кривице.

ЛЕ