Godišnjica Nikole Čupića

А Блу

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 125 помиче с места и да ће промашити циљ, ако буде и даље напредовала у кораку. Појурих за командантом и рекох му, да се неће ништа постићи ако он не буде коњицу натерао, да она касом пође на непријатеља. Мајор Ширдинг убрза марш своје коњице, те тако овој пође за руком да отера Хусаре с позиције код Кишове одаје.

Међутим стигох на место, на ком је био ђенерал Тодоровић.

Војска бејаше сва у бојној линији, али не напредоваше баш ништа. Сунце је било на заласку, па се сутон хваташе свуда у наоколо. Наша војска стаде на једанпут одступати без икакве заповести и договора. То исто учини и непријатељ. Тако одступасмо ми а тако одступаше и непријатељ. Ми у Бечкерек, а противник у Бечеј. Битка се сврши без правога резултата. Изгледаше као да смо један од другог зазирали.

На жалост се тога дана показало, да наша војска, изузевши храбре и послушне Диштрикћане, почиње попуштати у дисциплини и у јунаштву и да карактером слаби и неодлучни командант и његов шеф штаба, чиј се кукавичлук за време битке обелоданио нису кадри. да своју војску задахну ратоборним духом и да је присиле на вршење своје дужности. Сва несрећа долазила, је од главешина, у које беше ушао страх. У томе је предњачио несрећни Херди, који је својом страшљивошћу, да не рекнем издајством на бојноме пољу, помео војску, а свога старешину, ђенерала Тодоровића, иначе човека добра, поштена и лично храбра, направио жалосном фигуром Дон Кихота, која није могла служити на част ни српској војсци ни српскоме народу!

Наше одступање према Томашевцу.

Ми смо се, поред свега тога, још могли држати. Војска нам је била илпактна. Утврђена позиција код Вел. Бечкерека и природни услови за одбрану од противника, који долажаше са севера и с истока, даваху нам могућност да се без великог напрезања одупремо сили противничкој.

Тако је и било. Ђенерал се реши да остане у Бечкереку. Редути, које сам по ранијој његовој наредби