Godišnjica Nikole Čupića

196 ГОДИШЊИЦА

направио у полукругу око вароши, били су готови. Пошљем 18. априла још пре зоре једну уланску извидницу преко Клека путем у Темишвар, а у 8 сати изјутра одем лично ђенералу да му јавим, да су редути готови и да у њих могу стати у првој линији 4 батаљона. У том истом тренутку пријави се једна депутација српских госпођа из места с молбом да сме изипи пред ђенерала.

Он их прими у својој соби. До њега стајаше потпуковник Херди, шеф главнога штаба.

Госпође су молиле да им се каже чему имају да се надају Срби у Вел. Бечкереку и они у Диштрикту. Оне питаху ђенерала: не би ли било боље да овај бедни народ сад већ пође ка Дунаву и Тиси, па да отуда пређе и да се за времена склони у Шајкашкој илиу Срему све док није дошло до крајне опасности, када се већ више не може бежати.

Ђенерал Тодоровић одговори госпођама: да му кацетан Стефановић баш тога тренутка јавља, да су редути готови, који су подигнути за одбрану вароши и да ће он са својом војском у овој утврђеној позицији истрајати. „Немајте, дакле, бриге“, рече ђенерал одлучно, уостаните где сте. За становнике нема баш ни најмање опасности“.

Одем задовољан у мој стан. У 10 сах. пре подне стиже рапорт од оне уланске патроле, коју сам био послао ради извиђања противничког положаја. Патрола, јављаше, да је наишла на извидницу од 6 хусара, који су, по свој прилици, припадали војсци мађарског ђенерала Бема, која долажаше из Ердеља.

Пошљем извештај у главни стан, који бејаше у вармеђској кући.

Одем доцније и сам тамо. Ал имам шта видети! Цело здање, стаје, авлија — све то бејаше празно и пусто. Не беше више никог живог од чланова главног стана, ни официра, ни војника, ни слугу. Све је то било побегло услед мога извештаја.

На столу нађем писану заповест која је гласила: Опште одступање из Вел. Бечкерека према Томашевцу. У 2 сата по подне полази бригада пуковника Билека, у 4 сата бригада потпуковника Оцверека, у 6 сати бри-