Godišnjica Nikole Čupića

СЕ

А Ри Р ~

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 121

гада пуковника Пуфера. За мене бејаше нарочита заповест. Под моју команду стављена су оба батаљона Диштрикћана (она иста, што су се при јуришу на Кишову одају одликовали) под заповедништвом капетана Тодора Лазића и Виће Бесарабића и једна батерија топова. Ово моје одељење бејаше аријергарда наше војске и имало је да напусти Бечкерек у 8 сати у вече. У исто се доба саопштава, да је врховни командант војске, ђенерал Тодоровић, већ отишао у Томашевац и да је у његовој пратњи шеф штаба и остало особље које је припадало главноме стану.

Кад народ то све чу и кад виде одступање наше војске, униђе у њега страва: вика, ларма, јаук и лелекање жена и нејачи. Све то наже да бега.

Кад око 7 сати Пуферова бригада изиђе из вароши, постадох командант места. Киша пљушташе. Народ као да је од страха померио памећу. Све је то мислило, да су Мађари пред градом. Настаде мрак, а с њиме општа забуна и метеж, какав се ни замислити не може.

Сад је ваљало умирити ову гомилу престрављена света. Пошљем добошаре у најживље крајеве вароши да обзнане народу: да народ'не пренагли с поласком, да моје одељење остаје у вароши до зоре, да сам спреман да га браним, ако би нас непријатељ напао и да се нико не боји све док сам у вароши.

Затим се улогорим на источној страни вароши, тамо где је пут, који води у Клек.

У то дотрча пуковски хирург Др. Гмајнер с извештајем да у болници има болесника и рањеника. Одмах наредим да се ови укрцају у лађе и дереглије, те да се под надзором докторовим низводно евакуишу за Тител. Само се тешки рањнници имају предати месној власти да их чува и да их препоручи човекољубљу противниковом.

Моја војска стајаше до зоре у приправности све док су бегунци јатомице напуштали варош.

Сутрадан освану красно јутро. Сунце бејаше обасјало земљу како одавно није. Моје одељење иђаше друмом обичним кораком и стиже у највећем реду пред Томашевац. Био сам необично задовољан и расположен што сам извршио одступање без икакве сметње и што сам народу дао прилике да се жив спасе.