Godišnjica Nikole Čupića

130 ГОДИШЊИЦА

0 Перлезу, дакле, не може бити више ни речи. Молим, да се изволите изразити о овом питању.

Настаде нема тишина. Нико не узе реч да каже шта мисли. Чекао сам неко време, па, кад се већ уверих, да се нико не јавља за реч, умолих председника да смем казати шта мислим.

— Није вајде — рекох — преко Дунава се мора прелазити. То већ и ја видим па сам у томе потпуно сагласан с предлогом врховне команде. Но пре што би решавали о томе у ком ћемо правцу извршити наше одступање, треба да одговоримо на питање, које је много прече и много важније и које нам се само собом намеће. Ово је, господо, грађански рат. Наша војска није обична војска, то је народ под оружјем. Цео је народ саучесник у овоме рату. Последице оваког рата виде се ето у бегству народа из Баната и Бачке, од Сприга па до Томашевца. Окружени смо бедницима, који траже заклона под нашим оружјем. Где на другом месту може и сме да овај народ тражи спаса него баш тамо, где га штите крила царскога орла2! Његови синови, браћа, кумови и пријатељи — сви су они у нашим редовима и под пушком. Наша војска, то је народ српски. Ми смо готови да пређемо преко Дунава. До овога часа наша врховна команда ни поглед није бацила на овај наш бедни народ, она га није удостојила ни једне лепе речи, није му дала ни један савет. Народ управо не зна шта да ради. Крајње је време да се народу што каже. То се мора чинити већ из тактичних обзира; јер ова множина људства, кола и марве смета војсци и њезину кретању. Близина народа и његова невоља обара дух наше војске, јер је наша војска крв од крви народне. Овој се сметњи мора учинити крај. Нас, може бити, чека љути бој у тренутку нашега прелаза преко Дунава. Шта да радимо с народом у том случају“ Зато — ово је моје мишљење: рецимо народу да иде својој кући и да се преда непријатељу на милост и немилост, будући нисмо кадри да га узмемо у заштиту. Изгледа да су Мађари вољни да га приме. Они су сада блажи према њему, но што су још пре кратког времена били. — Ђенерал Бем је човек племенит и великодушан. Ако пак нисмо томе ради, онда треба искрено и отворено да кажемо народу, да бега и да пређе Дунав што пре,