Godišnjica Nikole Čupića

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ : 135

ношаше посмену поруку ђенерала Мајерхофера, да се одмах вратим к њему, јер је имао да ми саопшти важне вести, које се тицаху мене.

Вратим се ђенералу у стан. Веселим гласом поздрави ме он при улажењу у собу.

— Ви сте добили сјајну сатисфакцију. Овај час добих писмо од пуковника Пуфера (он ми показа писмо) у коме тврди, да сте Ви имали право и да и он не би могао друкчије ни говорити ни радити да је како био у ратном савету у Томашевцу. Вели, да човек и војник од части не може да гледа ово кукавичко бегање од Мориша па до Тамиша, јер је то права срамота !

Ово писмо Пуферово силно ме је обрадовало. Мајерхофер настави:

— Све су мере предузете да ђенерал Тодоровић преда дужност пуковнику Пуферу, који је од овога часа врховни заповедник аустријско-српске војске. Потпуковник Херди је уклоњен и добио је ново опредељење. А вас постављам — ђенерал ми при том пружи руку — за шефа штаба нове Пуферове војске на место потпуковника Хердија. Идите на два дана у Београд и тамо се одморите, па онда похитајте на бојиште, на ком ће те бити нужни. Збогом,и нека вам је са срећом !

Ово бејаше за мене потпуна сатисфакција. Збацивање Тодоровићево и Хердијево значило је спасење и за наш народ и за нашу војску, само је штета, што није извршено пре. Камо лепа срећа да су ова два за, све нас и нашу општу ствар тако Фатална човека, већ раније уклоњена. Нема сумње, ми бисмо потиснули Перцела још испод Меленаца и дали би нашем свету могућност, да се за времена спасава у Срем без по муке. А већ о Панчеву и да не говорим, које би се могло одбранити онако исто, ко што се одбранило и прошле године.

Али све је сада било доцкан.

После два дана одем у Панчево те дознам да се Пуферова војска концентрисала око Алибунара. Код Новог Села сретнем жену мога војног садруга и узорита јунака капетана Јевте Барајића, који пре неки дан беше погинуо код Страже. Барајић бејаше храбар војник, који је уживао поштовање и љубав своје вој-