Godišnjica Nikole Čupića

136 ГОДИШЊИЦА

ске као ни један од нас осталих његових ратних другова. Он је био, кад смо се оно бавили у Томашевцу, у Вршцу, јер су га храбри вршчани од врховне команде тражили, тврдећи, да их нико неће боље одбранити од Мађара, до баш јуначни Барајић. Али при свој својој храбрости, не могаше он у Вршцу учинити ништа, без топова и без доста војске. Кад се три батаљона из Бемове војске указаше пред Вршцем, повуче се Јевта Барајић у Избишће, па чувши, да је противник ударио на воденицу близу Војводинаца, где се млело брашно за царску војску, он пође 22. априла онамо, да Мађаре отера. То беше код Страже. Срећа га изневери. Непријатељско тане га погоди у трбух и он издане у Избишту. Он је сахрањен у овом месту, које се може похвалити да чува земне остатке најхрабријег Србина из доба наших ратова с Мађарима !

У Алибунару не нађем пуковника Пуфера, него само мајора Павелића, коме је у део пао задатак да ваклони нашу главну војску од вршачке стране.

Ја заноћим у логору код Алибунара и пођем сутрадан зором врховном команданту у Томашевац. „Не нађем га више тамо, него у низама северно од Уздина. Баш се спремаше за битку, у којој сам и ја 25. априла учествовао као командант десног крила.

Битка код Уздина бејаше последња борба у којој се упустисмо пред наш полазак преко Дунава. Она је могла горе испасти. Резултат је био незнатан, и ако се војска под командом Пуферовом, Лазићевом, Јаношевом пи мојом добро држала. Бејаше нам главна намера да задржимо противника дуже времена, а нарочито, како би се Панчевци могли спасти на ону страну Дунава.

У овој битци пао је мајор Јанош, камандант центра, смртно рањен куршумом из пушке. Овај вредни и савесни официр умро је сутрадан у Панчеву, па му је тело пренесено у Србију, где је и сахрањено, да не би како ни мртав пао у руке Мађарима. Осим многих војника, који су у овој битци пали, изгубисмо и један демонтовани топ и — Банат!

Наша се војска повуче преко Сакула и Баранде ка Оџаву.

26. априла око + сата изјутра пређе наша војска преко Тамиша и рита, који је због велике воде био