Godišnjica Nikole Čupića

ПО РОГ ВЗ И

КУ 1. Писмо,

Од ђенерала С. П. Книћанина у Карловцима. Господину мајору

Јовану Стефановићу

У Вилову.

Драги мој синовче !

Твоје сам писмо примио. Све сам видео шта ми пишете: да вам војске пошаљем, а и топове наново захтевате.

Мислим да је синоћ стигла у Тител под предводителством твога Миливоја.)

Кураж синовче, небојте се, иде војска из Србије.

Платиће главом Перцел; зацело биће Перцел ово дана са свом његовом трупом заробљен. То не вали.

Само држите се данас крепко.

у Карловци 30. марта 1849. Твој љубећи те стриц Ст. П. Книћанин с. |.)

1) Ми: ливоје Поповић Блазнавац (доцније ђенерал пи намесник књажевског достојанства) био је за време Перцелових нападаја на Вилово и Можорин командант артиљерије. Книћанин је пре тога Миливоја послао био да се нађе у помоћи Стратимировићу и Стефановићу, који су организовали одбрану тителског брега. Книћанин у своме писму нарочито помиње Блазнавца и назива га „твојим“ т.ј. Стефановићевим Миливојем, јер је још отпре знао, да су се Миливој и мој отац за време рата као рођена браћа волели и пазили. Ова је дружба између њих стајала до после рата, када се једном приликом мој отац поче уверавати, о неискрености Миливојевој, која се нарочито аокументовала 1867. год. када је Блазнавац био противан да мој отац ступи у српску војску, и ако је кнез Михаило то желео. О томе има у мемоарима мога оца такође врло занимљивих података.

ТО АВ

2) Ово је писмо писано два дана пред саму битку на Вилову, која је била 7. 13. априла 1849 на сам вел. петак и која се, као што је познато, свршила победом српске а с одступањем Перцелове војске.

И ЕЕМРЕ