Godišnjica Nikole Čupića

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 139

и. Писмо. Од народног мајора Стефановића — Црепајпа. Господину Ђенералу, командеру и каваљеру Стевану П. Книћанину у Тителу Званично писмо

Високопочитајеми Господине !

Ја седим овде па хучем.!') Поплашили се Тодоровић и Херди што јуче 9000 Мађара уђоше у Стари Бечеј, те већ оће да беже у Бечеј. За Бога! ако тако пође даље, онда смо за неколико дана у Београду. Ни једну пушку избацити пак од Кањиже до Перлеза и Панчева бегати, то је страшно. Почитајеми чико ако ви не дођете у Банат пропаде све. Сад овде у самом Бечкереку дало би се држати, кад би скупили сву нашу снагу. Лево рит и Тиса, у целој линији, пред нама Бегеј, а сат један далеко десно крило чак до Темишвара, Стари и Нови Бечеј, а међу њима рит и блато.

Сачувај боже да Тодоровић и Херди јошт дуже при команди остану. Од 4—5000 Маџара одосмо ми у свет.

Мој понизни поздрав и с особитим високопочитанијем.

8. априла. 1849. В. Бечкерек Ваш верни синовац

Јован Стефановић Црепајац с. |

(на полеђини налази се својеручни потпис С. П. Книћанина у знак да је писмо исправно примљено)

)) Одмах по одступању Перцеловом после битке на Вилову и Мошорину и пошто се исти врати у Каћ, прими потпуковник ПуФер, командант варадинске регименте, 2. априла управу над шајкашким батаљоном и над позицијом код Вилова. Мајор Стефановић дебије у исто доба налог да оде у В. Бечкерек и да се тамо јави у главном стану ђенералу Тодоровићу. 3. априла ститне мајор СтеФановић у Бечкерек и одмах заузме положај ђенералштабног оФицира уз шефа ђепералштаба такозване српско-банатске војске, потпуковника Херди-а, који је тада већ био абег его Тодоровићев и коме су се покоравали сви остали посокоманданти, па и сам слаби и неодлучни врховни заповедник. Книћанин се беше међутим, по одласку Пусеровом у В. Бечкерек, преселио из Карловаца у Тител, где је заузео посматрајући положај. У овом се писму јасно огледа расположење, које је владало у Тодоровићевом главном стану међу официрима, који су били наклоњени народу, а међу којима је највидније место заузимао мајор Стефановић — Виловски. Та боеВ.