Godišnjica Nikole Čupića

156 ГОДИШЊИЦА

|ђу Један туђински мотив

„Царица Милица и Змај од Јастепца« „Вук П, 43) казује како Милици преко ноћ слбће с Јастрепца змај, који је, преко воље њене, љуби, те је зато бледа п увела. Даље се пева како змаја убија Змај Огњенп

Вук. Шта је послужило овде певачу као основа за.

песму и шта га је, позније, одредило, да у таку грађу унесе историјска имена Лазара, Милице и Змај — Огњенога Вука — све су то питања посебне врсте.

Имајући задаћу да докаже како су се наше епске песме народне развиле пз прознога приповедања, др. Т. Маретић у 97. књизи Када јигов!. АКадепије на стр. 88—89. указује та две паралеле које је нашао у зборницима Афанасјева. У даље указивање вероватпога порекла тога мотива Маретић се није упуштао. Зато додајем ово неколико врста што даље долазе.

Године 1887. штампана је на немачком песма К.

Херцена под именом „Скапдппавска скаска о рибаревој

љуби«. У прози преведена та скаска гласи овако:

„Ветар хуји, обара стара дебла и ваља морске валове. Све се повукло у своје кућице; само старп рибар, борећи се с елементом, напреже последњу снагу да се на трошком чуну приближи обали.

„И Бог му поможе. Ено га на суву, где извлачи и тврдо везује чун, па се, уквашен морском водом, жури својој топлој колпби. О, како јој се радује, јер му она допушта залогај у сувоти п мирпи починае !

»„»Отвори, дете, врата!« кличе пред колибом, и љуба му, сузних очију и бледа лица, отвара улаз. „Ти си плакала 2 Зар ме тако дочекујеш, мене кога сп изабрала да младошћу својом подмладиш 2“

„А опна му онда казује како јој је дојадно змај, који јој долази сваке оне ноћи када стари рибар п) мору мреже растура, те је силом љуби. Измамио јој је заклетву да ће све чувати као тајну, али она не може више да одоли и зато казује све.

„У том страховито духну ветар, од чије силе задрхтапе највише катарке п продераше се најскупоценпја једра. А шта ће сиромашка колиба; Шкрипнуше

~